STIGLO PROLEĆE

Ptice se polako vraćaju sa juga u naše krajeve, eno ih sa one strane brda u velikim jatima u potrazi za novim domom. Jato naših roda su našle svoj dom u ostacima neizgrađenih zgrada marketa Roda na domak grada. Ugnjezdili se sa svojim rodićima i sa svojim velikim krilima paze na svoja potomstva od naleta vetra i prave ladovinu od vrelog sunca kojeg je tog dana sijlalo nikad jače…

Promenljivo proleće sa talasima toplog i hladnog vremena i raspoloženjem kao i vreme koje nas svake godine iznenađuje svojim tajanstvenim vremenskim prilikama i ćudima prirode koje nas upozorava da se klima promenula i da ništa nije kao ranije ?! Znali smo krajem aprila i početkom maja da se uveliko kupamo na kanalu skakajući sa šlepova u prozirnu vodu preplivajući sa obale na obalu dužine stotinak metara prirodne uvale i plaže koje je reka napravila godinama ranije.

Sada posle godina prljanja i bacanje flaša retko ko se usudi da u isti kanal skoči i zaroni do dna koje je vremenom postala mutna, čudna i smrdljiva neprozirna nikom. Tek po koji pecaroš se tu nađe da zabaci udicu, osim organizovanog turnira zaljubljenika u pecanje kada stotina riba biva bačeno za potrebe istog i dohranjivanje jata hranjenih šarana i drugih sorti iz ribnjaka…

Tada se na desetine pecaroša okupi na desnoj obali kanala preko mosta predgrađa našeg grada uživajući u ulovu i slikanjem kapitalaca za uspomenu i dugo sećanje i kao obično puštaju ih nazad u svoju prirodu sredinu da narastu do nekog narednog susreta ?! A mi posmatrači sa druge strane mosta slikali neumorne ribolovce koji su nas uveseljavali svakim svojim ulovom i istim nagrađivali velikim aplauzima.

Naveče prošetali kejom dikom našeg grada od mosta do mosta uživajući u prijatnoj večeri i mirisom reke koja je mirisala baš nekako čudno, a sa neba osvetljavao pun mesec iznad našeg grada koje je podsećalo na nekad zaboravljena vremena kada smo svi bili…

Autor:Goran Popnovakov 2021