VOLEO SAM BITI
Evo skoro po veka radim i došlo vreme da se polako povlačim i ostavim mlađima mesto koje je nezamenjivo ili sam ja bar tako mislio ?! Radio celi staž kao pomoćnik savetnika direktora i bio odgovoran samom gazdi ili ti direktoru..Radio najneverovatnije stvari od izbacivanja kanti, kuvanje sikter kafa, zavođenje službenih spisa u arhivi, potpisivanje i otpis istrošenih hemijskih olovaka, korektora i flomastera..Brojač poštanskih markica, spajalica, provetravanja zagušljivih prostorija i teranje pasa lutalica sa kapije firme.
Imao sam ja još mnogo drugih zanimljivih zaduženja koje sam neizmerno voleo pa bi mogao da vam nabrojim koje ?!
- Išao od kancelarije do kancelarije slušao i tiho šaputao direktoru šta se priča i radi u našem kolektivu ?!
- Ko se s kim vaćari, koliko se radi, spava i pije.
- Ko i kada dolazi u firmu, kao i kad ga napuštaju.
- Zatim koliko se troši na kafu, šećer i peciva iz pekara.
- Pa koliko su portiri navatali ove što iznose kamionima cigle, blokove i žice za pravljenje kuće, i morao da saznam koliko su dobili da zažmure na jedno ili oba oka.
- Imao sam uvid u trošenje goriva službenih vozila, kao i privatnih kako svojih tako i tuđih.
- Uspešno sarađivao sa sindikalcima i borio se za procenat svoj u svemu tome kad se nešto kupovalo za radnike firme i otplata preko istog na više rata.
- Voleo da štipnem onu lepuškastu toticu Žoziku koja beše radila u arhivi, ali ništa preko toga, bio sam zdravo fin oko tih stvari ?!
- Pomagao oko organizovanja izleta i tura na poznate zimovališta ili letovanja u periodu najmanje sedam ili više dana o trošku firme.
- Odlazak u šoping ture u Trst na poznatu pijacu Ponteroso ka god se moglo ?!
Kako je vreme prolazilo naša firma se restruktruirala i skoro otišla u stečaj da je naš direktor nije kupio i spasao od bankrota…Ja sam se sa pravom ali i drugi saradnici zabrinuli za svoja radna mesta koja su se polako gasila sa izgovorom da posla nema…Ja sam eto imao sreće ostao na sličnim radnim mestima i dobio zadatak da radnici što manje idu na pauze, vaćarenje i skrivanja u toaletima koju su normalna pojava bila svih ovih godina. Ali i tome je došao kraj zato što sam dobio najnoviju digitalnu štopericu gde sam merio odlazak u toalete, koliko puš pauza i pauza za jelo i sve to sračunavao i odbijao od velike pauze od dvadeset minuta, a vala bio sam dobar sa brojevima i nije mi to tako teško padalo ?!
Svakog ponaosob sam znao tako da mi i to nije predstavljalo neki problem, možda je bilo malo teško ispočetka da puno šetam i radnim vremenom od dvanaest sati ali nisam mario jer sam dobijao redovnu platu i pregšt vaučera u našim preostalim radnjama koje su još radili i prodavali robu po diskotnim i maloprodajnim cenama. Dok su drugi imali taj problem da dobijaju svaki treći mesec sa obećanjem rukovodstva da će uskoro biti bolje i da moraju da se strpe ?!
Evo imam još tri dana da izaberem svog naslednika kojih fala Bogu ima dosta i koji su se baš fino istakli pa se razmišljam ko bi to mogao biti.. Lista se suzila na dva imena Boro i Pero, ali mislim da bi njih dvojica kao duet biili savršeni za ovaj ne tako lak posao tako da ću predložiti direktoru svoju odluku i mišljenje. Pa on kako odluči i naravno odobri, platu će morati da dele moju, ali mislim da će biti ipak biti zadovoljni na kraju..Ako ništa drugo steći će iskustvo u odnosima sa ljudima i biti spremni za nove izazove ?! A ja mišljenja sam da možda ostanem na pp ugovorima i dobijam još koju crkavicu pride, a možda budem konačno i neki šefčić makar i ovim debitantima Bori i Peri. A za platu ne marim samo neka se nešto radi !!!
Autor:Goran Popnovakov 2021
