Božićni običaji su se tokom vremena menjali, ali nisu bili isti u svim delovima Srbije i Vojvodine. Ali,bez obzira na to,svi ti običaji i rituali imaju jedan, zajednički “ cilj „…da sačuvaju i uvećaju porodicu i imanje domaćina, što je sve izraženo u zdravici koja se na Božić može čuti u kućama: “ Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i neka nam se uvećava imovina u polju,toru i oboru ! “ Veruje se i da na Božić sve valja započeti, kao i da na božićno jutro treba raditi sve što nam je tokom godine zadavalo muke, jer nakon toga više neće predstavljati problem.

Položajnik je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić i pozdravlja ukućane izgovarajući “ Hristos se rodi „, dok ukućani odgovaraju “ Vaistinu se rodi „, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći: “ Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica,toliko parica „, nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži. Dok je danas praseće pečenje gotovo neizbežno na božićnoj trpezi, nekada se, kao po pravilu, na stolu nalazilo 12 vrsta hrane i glavno jelo, a ovaj običaj simbolizovao je 12 apostola koji su sa Isusom bili na tajnoj večeri. Hrana se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti bliža dušama pokojnika, što je danas običaj koji se uglavnom više ne poštuje, već se hrana služi na stolu ispod kojeg je stavljena slama.

Poseban segment božićne trpeze, je njen neizostavni deo…česnica u koju se stavljaju novčići, pasulj, komadi drveta, a koja se pravi od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Česnica se ne seče, već se okreće kao slavski kolač, preliva se vinom i lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice. Prema narodnom verovanju, onaj ko dobije komad česnice u kome se nalazi novčić biće srećan cele godine. U mnogim mestima po Vojvodini, a i u Novom Sadu pravi se slatka česnica od kora, oraha i meda u koju se stavlja kovani novčić. Običaj je i taj da svaki ukućan koji trenutno nije u kući, bog nekih obaveza, mora dobiti svoj komad česnice koja ga čeka dokle god se ne vrati kući. Nekada su se u Novom Sadu ljudi od Božića pa sve do Bogojavljenja pozdravljali rečima:“ Hristos se rodi ! „i otpozdravljali sa:“ Vaistinu se rodi ! „. Oni koji nisu u mogućnosti da lično čestitaju praznik, obično su slali božićnu čestitku na kojoj je odštampan tekst “ Mir Božji – Hristos se rodi „.

Drugi dan Božića posvećuje se šetnji i poseti prijateljima i kumovima. Praznici nas podsećaju na solidarnost,milosrđe i prijateljstvo. Ko ima prijatelje, bogat je čovek. A bogati ljudi prednjače u solidarnosti i milosrđu. Ovako bi trebalo proslaviti Božić.

PRVI DAN KOLEDA

Ovaj običaj danas je postao retkost. Nekad se tim nazivom u narodu označavao običaj po kome je od Božića do Bogojavljenja grupa maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazila svaku kuću u selu i pevala koledarske pesme, izvodeći pritom razne magijske radnje, sve sa željom da ukućani budu zdravi i da kuća napreduje. Zauzvrat su dobijali hranu na poklon od svake kuće.

VIJANJE BOŽIĆA

Postoji običaj da se u svim selima Vojvodine na Božić, ili drugog dana Božića, jašu konji. Jahači jure kroz selo,“ vijaju Božić „. Oni bi isterivali konje iz štala, svečano ih opremali, ogrtali ćilimom ili kitili peškirom i u galopu bi jurili seoskim ulicama.

Jahači su uglavnom bili momci ili mlađi oženjeni muškarci. Oni su svraćali u kuće rođaka, ili u kuće koje su imale devojke za udaju, gde su ih obično častili pićem. SRETAN BOŽIĆ, MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI

Autor:Goran Popnovakov 2017