KUM LAZA
Kum Laza je bio bećar nad bećarima čak i od njegovog kuma Pere Jovića sa kojima je proveo momačke dane. Voleo je da popije koju više, da se potuče i posvađa bez ijednog razloga, tražeći kavgu od drugih. Znao da kvari veselje drugima i otima devojke. A što je bio švaler udatim ženama to je već posebna priča o kome se može pisati feljtovi. Plav, visok i mršavi kum Laza beše sin Mite Jocića seoskog kovača koji je imao tri kćerke i njega đilkoša. Otac mu bio i učesnik onih ratova kada je ranjen na frontu, odlikovan sa više odličja za hrabrost, poštovan i cenjen u selu. Laza beše i slabo školu išao da jedva završi četiri razreda koliko je bio lenj za učenje.
Uvek je voleo bircuz odmalena obitavao oko njega, pušio zavijače i pravio ko deran bećarluke za pamćenje. Dobijao redovnu porciju po leđi od svog babe kožnim kaišem, klečio po kukuruzu i nebrajeno puta išao na spavanje bez večere. Pravi razlog njegovog ponašanja moglo se tražiti u njegovoj materi koja ga je kasno rodila a on bio najmlađi od svojih sestara koje su se rano poudale. Bio je njen mezimac i znala da ga zove,, Lazo, Lazo materina mazo ti si moj najlepši i najdraži sin “ Sve mu je dopuštala da radi. Kad napravi nešto ona ga je stala braniti od babe koji ga je vitlao kaišem da ga tuče. Čak i kad je zapalio žito komšiji nije ga grdila već je imala neko opravdanje i za to. Mater je bila slaba prema njemu jer je imala sina prvenca koji je umro na porođaju i trebalo je da se zove po njenom ocu Lazar. Dugo su pokušavali da dobiju muškog potomka, ali uvek su se rađala ženska deca do njegovog rođenja. Ali njegovo pravo ime je bilo Vasa i uvek ga je mati znala pogrešno zvati. Da mu je on ostao kao špicnamet i bio poznat pod imenom Laza a njegovo pravo ime retko ko i znao.
Kum Pera Jović se bio oženio, a on ostade sam jer su svi u međuvremenu poženili kao matori momak u selu. Nijedna devojka ga nije htela, previše pio i slabo spavao uglavnom ispod šanka. Posle smrti njegovih ostade sam u trošnoj kući, ponešto radio ono što je naučio od babe kovačkog zanata i koji dinar zaraditi. Da bi istog dana trošio u bircuzu na špricere i kocku.
Nije prihvatao milostinju ni od svog kuma Pere koji ga svaki put zvao da idu da rade ali uvek je nalazio razlog da ne može da je bolestan da treba da ide u grad i dr. Kako je živeo tako je i umro kao propali i napušteni bećar koji je obećavao u nekom bircuzu. Samo mu je glava klonula na stolu i jedan život bi ugašen, a partu na kojoj je pisalo Vasa Jocić poživeo…Postavi njegov kum na jedan zid i njegovu sahranu plati popu Branku sve najlepše o pokojniku kada je pojio, makar što se znalo da to nije bila baš prava istina.
U selu nisu znali koje taj Vasa Jocić bio pa su svi pitali Peru sa radoznalošću ? On im reče da je to kum Laza poznat svima u selu i da i on nije dugo znao njegovo pravo ime. Nego je slučajno saznao kada su se momčili u drugom selu sreli njegovu tetku gde mu se ona poradova,, Gde si Vaso al si porasto, kako su ti mater i baba “ i on mu ondak objasni kako je dobio špicnamet. Kum Laza nesretan kraj doživi ali ga se njegov kum Pera Jović uvek rado prisećao kako su bili bećari i tek stasali đilkoši znali provoditi za sve pare !!!
