KROFNE
E jesam li vam već spominjao kako ja volem krofne onako kako moja voljena tašta zna napraviti, kako izgledaju ne znate jel ? E ovakeeee su kad ona umesi nema joj ravnih u gradu i šire ?! Takvih nema nigde da se kupi oni što prave po poslastičarnicama i koje kude to su samo pokušaji nečega, čast izuzecima kojih ima u manjini.
Što moja baba zna da napravi krofne više liče na mekike nego na njih, kada ih umesi onako sa finim brašnom pa ih ispeče u smederevcu pola veka starim šporetom gdi starac svake godine krpi od silnog pečenja i kuvanja. Kažu žao ih da ga bace jer još njihova bajka je na njemu kuvala i pravila kolače a krofne da ne govorim valjda je od nje i naučila da ih pravi ili od svog oca koji je bio pekar ne zna se ?!
Onako sa domaćim pekmezom kad namaže od kajsija, šljiva i vanil šećerom prospe preko njih prste da poližeš pa još uvek vruće budu kad ih dovatimo sve se ispečemo po usti. Kazuje nam nemoj te još jesti vruće su čekaj te malo da se olade, al mi opet ne marimo Bože moj da se ne olade kakve će tek biti onda pa navalimo na njih ?! Svoje ćerke je takođe naučila ovoj plemenitoj veštini da se sve utrkuju koja će pre napraviti i ugoditi nama, pa te sa ovim te sa onim, ali ipak ja moju taštu ne dam ? Ne znam jel sam vam možda reko kako ona pravi krofne ? E ovakeeee…
