ODLAZAK U GRAD
Moj prvi odlazak u grad beše kad sam imao negde mislim oko četiri godine iz sela te davne…Vodio me moj deda prvim jutarnjim autobusom iz sela nedaleko od Sentomaša za Novi sad na kolače i sladoled kako mi je obećao i matine u narodni bioskop. Dospešemo te sunčane subote rano da bi mogli otići na riblju pijacu kupiti što god i opraviti kožnu torbu i sat kod starih zanatlija koji su godinama radili na istoj.
Vodio me deda moj u park da gledimo ptice i golubove gdi ih ranismo kokicama uživajaći na staroj drvenoj klupi u ladovini starog hrasta. Dobih i sladoled sa dve kugle vanile gdi deda kupi od sladoledžije koji prodavaše pored spomenika Svetozara Miletića u samom centru grada. Kupi smo dve karte za film Bada Spensera i Terensa Hila tih godina kada su vladali špageti vesterni i druge komedije tog vremena u narodnom bioskopu na matinama od 10-12. Beše i letnji raspust pa je grad bio pust jer su svi bili na letovanju na moru ili obližnjem štrandu. Prošetasmo se posle filma i kejom dospešemo na tvrđavu preko starog varadinskog mosta, gdi se slikasmo pored starog sata koji je pokazivao tačno vreme nekoliko vekova. Imali smo pravi pogled i panoramu sa zidina tvrđave koji nas je opčinio svojom lepotom i veličinom.
Slikasmo i druge stvari sa stare tvrđave uživajući u pogledu i blizini Dunava koji je bio baš plitak i mogao se skoro pregaziti tog leta koje je bilo vrelo i toplo, a spas od vrućina ljudi su našli u vodi i plažama Štranda i Oficirca. Letnji povetarac nas je razlađivao a miris reke prosto nas opijao i svežeg vazduha koji je strujio pored nas, koliko se sećam ko klinac kad sam bio i samu priču dede. Proveli smo predivan dan u gradu cveća, veselih i radosnih ljudi pretočeno kroz slike starog fotoaparata moga dede gdi smo svi sa posebnom pažnjom pregledavali naše slike. Čak i sad posle tolko godina se rado setim našeg odlaska u grad i provedenim vremenom i zajedničkim trenucima deda i unuka kad pogledam požutele slike iz starog albuma.
Autor:Goran Popnovakov 2018
