SEĆANJA

23. avgusta 2018.

Eto moji verni pratioci i čitaoci životnih priča iz našeg kutka vaš autor se sa nekom setom i nostalgijom priseća starih vremena koje ga vraća u neko sretno dečije doba koje ga čini veselim i radosnim kad samo pomisli na njih ?!

Sećam se nekih scena iz tih dana kad sam znao obitavati po celi dan po šoru pentrajući se po drvetu višnje, duda i oraja. Gacajući po barama sporednih ulica koje nisu bile asfaltirane uživajući u slobodi sa svojim drugarima tih vrelih letnjih dana posle kiša koje su samo poprskale prašinu i napunile silne rupe od kola i konja. Voleli se skupljati na terenu igrajući fudbala i basketa uz koju flašu piva i soka preko dana, a uveče se opet znali naći kod nekog slušajući radio i nove hitove muzike.

Želeli i voleli dobijati sličice fudbalera sa svetskog prvenstva i romane junaka Zagora, Kapetana Marka i Blek Stene…Sa posebnom pažnjom prelistavali svaku stranicu uživajući u dogodovštinama uvlačeći nas u njihove avanture za pamćenje i dugo sećanje. Znojavi i žedni iščekivali sok od zove da nam iznesu na tarabi sokaka posle naporne utakmice fudbala ili košarke i vruće krofne da se zasladimo.

Igrali ledene vije, žmurke i školice, prepričavali viceve i menjali se sličicama fudbalera i likova super junaka..Škola nam je bila onako usputna za igru i zezanje i niko nije razmišljao o njoj o nečem što će nam odrediti životni poziv i sudbinu koja nam je zapisana. Drugari naši se retko sreću u ovom životnom ludilu, a kad se slučajno i sretnu dobijaju odgovor- Žurim imam posla. Zato se rado sećam našeg detinjstva bezbrižnosti i nevinosti tih godina kada je za sreću bilo dovoljna dobijena jabuka od komšije ili parče bundevare od majke. I zato stalno priželjkujem ona vremena da se vrate, pa makar i našim unucima možda koja ostaju posle nas ?!