IDU DANI
Idu dani koji prolaze pored nas nekad lagano skoro neprimetno, a nekad prebrzo da se ne možemo osvrnuti a meseci i godine protutnje i čine se kao zrno peska u peščaniku vremena na koje ne možemo nikako uticati, jedino što možemo a to je kroz stare fotografije i naša sećanja sprečiti zaborav.
Svi stare i svi se menjaju, svi žele isto da ih po dobru pamte a to se može se jedino kroz svoja dela, pomagati svima onima kojima je ono potrebno. Davati ono najbolje od sebe kako su vas vaspitali i samim tim dobili poštovanje i biti cenjeni u društvu i svom okruženju. Okupljanje svoje rodbine na porodičnim slavljima i nezaboravni susreti koji će se pamtiti za pokolenja koje dolaze.
Vreme leti i sve ono što je bilo ostaje za nama, jedino stare građevine ostaju kao nemi spomenici i svedoci našeg postojanja za naslednike koje dolaze posle nas koji će nadam se biti u stanju da cene i sačuvaju nasleđe predaka. Čak i silno bogastvo vas neće sačuvati od zaborava ako bar niste nešto ostavili za sobom kao ktitor ili dobrotvor društva koji će vam to vratiti desetostruko..Peščani sat polako curi za svakog od nas, a na nama je kako ćemo iskoristiti preostalo vreme..
