KLIKERI

Joj što smo voleli ko derani da se sigradišemo sa klikerima na našem šoru pored starog oraja po celi dan. Napravimo prave turnire sa džepovima punima raznih staklenaca što dobismo od svojih rođaka iz grada kad dospeju na seosku slavu kod nas na ručak ili za Vakrs za zeca uz silne slatkiše od naših.

Sve se hvalili kake imaju šarence i velike džambo koji su bili baš retki i često traženi u zamenama ili dobijenim silnim pobedama. Bilo je tu i gvozdenaca koji su bili u opticaju kad smo bili raspoloženi da igramo u njih, a kad nismo imali dosta ondak smo dodavali i sličice fudbalera ili što god drugog kad izgubimo partije.

Bilo je dana da imamo i po stotinak klikera po džepovima i kućama kad osvojimo turnire, a nekad ostanemo na par komada pa Bogaramo što smo ih sve pogubili u silnoj želji da imamo još njih ?! Ko da nam nije bilo dosta i navek smo želeli još više i bolje i lepše nego one predhodne. Po celoj kući bili razbacani da smo pola i pogubili od silnog seljakanja i premeštanja a baba nas stalno karao što ne pazimo na njih uvek je spominjao i bogarao- Jebo vas klikeri mož vrat skrljati na njih ?!

Jedno lepo vreme kad se samo setih kako je bilo bezbrižno i ono naše dečije što smo imali ko derani tih godina kad smo znali da se radujemo malim stvarima pa i tim staklencima i čitavim kolekcijama koje smo pošteno osvojili. A koje smo posle pokazivali našoj deci koji su takođe voleli da se igraju sa njima ali ne sa takvim žarom kao što smo mi imali jer nama je tada značilo sve. Da se hvalimo i dokazujemo koliko ih imamo svima pa i onim našim curicama koje su nas pomno gledale iz prikrajka..

Autor:Goran Popnovakov 2018