Žuti lišće i polako pada sa naših drveća koje su nam pravila hladovinu cele godine u našim parkovima gde smo se odmarali posle napornog posla i teškog rada. Tražili mir od gradske vreve… Nastavite sa čitanjem →

– Jedno jaje koka daje morate jesti i piti šolju mleka pride da bi bili zdravi i čili spominje mati deci dok je pravila fruštuk jedne nedelje dok su se ispiljili iz kreveta… Nastavite sa čitanjem →

Beše baš nešto zaladilo u našem selu posle silnih jesenjih kiša i vetrina koji su duvali danima nigde žive duše na šoru tek po koja domaćica što otide do dućana po neke sitnice… Nastavite sa čitanjem →

Što mi odavle ne volemo kad nas lažu i kradu i još nam pričaju bajke kako to nije istina i da mi izmišljamo ?! Kad ustanem i vidim kako mi prvi komšija preskače… Nastavite sa čitanjem →

Volemo mi odavle koji smo rođeni sve one koji su odnekle došli sa strane dal slučajno ili namerno, puno ih je došlo zadnjih godina da nađu sreću kod nas jer kažu da im… Nastavite sa čitanjem →

Joj što smo voleli ko derani da se sigradišemo sa klikerima na našem šoru pored starog oraja po celi dan. Napravimo prave turnire sa džepovima punima raznih staklenaca što dobismo od svojih rođaka… Nastavite sa čitanjem →

Idu dani koji prolaze pored nas nekad lagano skoro neprimetno, a nekad prebrzo da se ne možemo osvrnuti a meseci i godine protutnje i čine se kao zrno peska u peščaniku vremena na… Nastavite sa čitanjem →

Eto moji verni pratioci i čitaoci životnih priča iz našeg kutka vaš autor se sa nekom setom i nostalgijom priseća starih vremena koje ga vraća u neko sretno dečije doba koje ga čini… Nastavite sa čitanjem →

Moj prvi odlazak u grad beše kad sam imao negde mislim oko četiri godine iz sela te davne…Vodio me moj deda prvim jutarnjim autobusom iz sela nedaleko od Sentomaša za Novi sad na kolače… Nastavite sa čitanjem →