TIKET

Svako jutro ustajem u isto vreme otidem do kioska po novine, skuvam kafu bez šećera i čašicom rakije započinjem dan kao i svakog predhodnog, Pročitam naslove iz novina i popijem natenane kaficu onako sa merakom pre nego što operem zube i krenem peške do posla udaljenog nekoliko kilometara od stana gde živim.

Na poslu isti tračevi vladaju i novosti iz parova i zadruge koji nas zabavljaju godinama sa novim likovima iz sveta politike i šou biznisa i kvazi muzikom otvaračica usta na malim ekranima. Na koje sam oguglao davnih dana, setim se naslova iz novina o pobedi naših odbojkašica na svetskom prvenstvu i nagradi dobijenoj od čelnog čoveka države i poraz Zvezde protiv Liverpula kojeg spomenuh kolegama. Neko skoči iz mase i počne da pljuje po njima, pa nastavi redom šta je onaj i ovaj rekao o svemu tome da se priča rasplamasala sa komentarima kako se troše državne pare a završila kako se moglo bolje upotrebiti i iskoristiti…

Naravno vreme brzo prođe od silnog posla u kancelariji na računaru i slaganja pasijansa koji me već ide na živce i strašno nervira zašto nam ne radi internet po ko zna koji put, a žalili smo se ovima iz telekoma da sam strašno postao nervozan zbog toga. Ne može čovek ni novine pročitati i rezultate utakmica sa klađenja i društvenih mreža. Vidno iznerviran izletih iz kancelarije da zapalim cigaretu ispred zgrade, gledam na satu crkve prošlo deset sati, vreme fruštuku i pauzi. Otidoh nazad po jaknu i mobilni telefon koji je neprestano zvonio od kako sam ja izašao kad imam tri propuštena poziva od kuma na displeju.

Javim se kumu da vidim šta je kad on stade vikati od sreće- Kume dobili smo lovu da li si uplatio onaj tiket dobili smo soma evrića sad sam baš gledao ?! Prvo sam ostao začuđen pa počeo da crvenim i počeo se pipati po džepovima od pantalona kad ja imam šta da vidim onaj papir što smo i ja kum pravili kombinacije ostao mi u zadnjem džepu zaboravši ga uplatiti. Kad sam eksplodirao tresnuvši onaj telefon o zemlju i stadem pičkarati i Bogarati što nisam otišao u kladionicu. Otidem do bircuza i naručim dva dupla vinjaka da dođem sebi i sa fiksnog telefona zovnem kuma pa mu rečem šta se desilo ?! Sa druge strane žice ostade samo tajac i zvuk u slušalici tuuu,tuuu..

Iz bircuza pravac otidem kod kuma da vidim da mu se nešto nije desilo a on zaseo nasred avlije i naliva se nekom brljom od muke i samo ponavlja u sebi- A imali smo soma evra u rukama…Kad izađe kuma iz kuće-Evo javio se Miloš kaže da je dobio tiket sa nekim utakmicama samo ne zna kolko ima ?! To beše njhov stariji sin koji bio veći zaluđenik i vrsni poznavalac fudbala od nas. Kum se malo smiri i reče mi- Sedi kume popi koju i ućuti..Sedimo tako ćutke po sata kad na kapiji dolazi Miloš sa muzikom i viče- Dobili smo ćale lovu. Kad smo čuli kolko je dobio seli smo na dupe. Dobi mali tri hiljade evra na iste utakmice na koje smo se kladili samo što je on uplatio pedeset evra na njih toliko je bio siguran u dobitak.

Mi veseli i cela kuća na nogama a kum dobaci- Jel kume ima Boga šta kažeš što smo dobili, sutra uplaćujemo sto evra na pobedu naših i tako veselje se nastavilo do duboko u noć i prepričavanjem golova sa dobijenih utakmica i pravljenim novih kombinacija.- S tim da ovaj put ide Miloš da uplati tikete u kladionicu spomene kum a moj neuplaćeni tiket ostade zaboravljen.

Autor:Goran Popnovakov 2018