NE VOLEMO
Što mi odavle ne volemo kad nas lažu i kradu i još nam pričaju bajke kako to nije istina i da mi izmišljamo ?! Kad ustanem i vidim kako mi prvi komšija preskače tarabu. Viknem- Šta radiš tu ?- Izvini komšo vidoh da imaš lepe oraje pa pomislih da obradujem moju Sosu da mi napravi sa orasima a ti spavo pa nisam hteo da te budim ?!- A ja mu reče- Uzmi Stevo koji i pozdravi Sosu..
Krenem u bircuz na jednu umivaču i vruću kafu kad tamo moj rođeni kum sedi u budžaku i čita novine kad viknem- Pa gdi si kumašine Bog te tvoj ajd oćemo li popiti koju ?! I tako sedem sa kumom popišemo koji litar špricera kad u neko doba ja vičem- Mala da platim !- Ima li ste četiri rakije, dve kafe, pet litara vina i tri sifona sode to vam izađe…A meni nešto mlogo pa se počo preračunavati- Čekaj popili smo dve kafe to je u redu, četiri rakije, tri sifona, al nešto se ne sećam da smo popili pet litara vina kad ima samo tri litre ispred nas što je ostalo ? I ja počnem da Bogaram- Šta je ovo mala i ti si počela da me kradeš, zovi oma gazdu da mu ja očitam bukvicu. A mala se pravdala- Izvinte gosn Pero zabrojala sam se u računu neće se više ponoviti ?!
Gazda ne beše u bircuzu jer je otišo u nešto u grad i tako platih samo ono što smo ja i moj kumašin popili sav besan krenem na pijacu da kupim paradajza i krompira. Vidim ja kantar nešto nakrivo stoji kad mi je merio, kad ja viknem- Neće to biti dobro nešto previše naginje na stranu a u kesi nema po kile ?! – Nego deder skloni onaj krompir što si okačio o kesu pa nanovo izmeri.- O izvinte gosn Pero dobro ste mi kazli deca se sigrala oko kantara…Krenuh dalje sretnem poštara Jocu na šoru vičem za njim- Ej Joco gdi mi je penzija što si mi trebo doneti onomad ? – Biće gosn Pero dok skupimo para u pošti ? Ne da mi đavo mira odem do pošte kod upravnika da pitam kad će moja penzija ? – Pa zar niste dobili ononad evo i vašeg potpisa na čeku. Ja počnem vikati- Sad ću vas sve pobiti ceo dan me lažete i kradete lopovi jedni !!! Upravnik pošte me stade uveravati da će se sve rešiti zvaće Jocu..
Krenem kući vidim Jocu kod bircuza sa još trojicom šibicara kako se kocka kad ja na njega- A tu je završila moja penzija kod ovih hoštaplera jel da ? Kad oni na mene- Ko je ovde lopov mi smo pošteni ljudi, pitaj Jocu gdi su tvoje pare sam je hteo da igra, niko mu nije kriv što je izgubio ?! Kad meni Joca izvinte gosn Pero doneću vam sutra novce nemojte me prijaviti izgubiću poso zbog toga ?!- Trebo si misliti ranije o tome ja mu dobacim krenuvši prema mom sokaku !
Kad kući imam šta vidim sve zamandaljeno vičem- Perso gdi si otvaraj jedared niko se ne odaziva, ja stadem lupati na vrata kad istrči Persa sva zadihana i oznojana iz druge sobe a ja na nju- Pa gdi si Bog te vido vičem ko lud na vrati ?- Bila u špajzu nešto mi je trebalo brašno, kad na astalu puna tacna kolača sa orasima i dva tanjira. Pitam je- Otkud sad ovi kolači ? A Persa će- Ma bila komšinica Stevanka pa donela malo da se osladimo. Ja u sobi htedoh da se presvučem za poso u avliji što sam imo kad vidim krevet sav razdrljan i prozor širom otvoren, a u bašti ostaše čakšire i velika cipela..Kad ja iz sobe viknem- Jel Perso jel to možda bio Steva stolar kod nas reče mi jutros kod tarabe da mu treba par oraja za kolače pa vidim da mu je zafalilo još ?
