DVA SRCA PROLEĆA

Na obali Tise dim se izvija iz roštilja, znak da se ljudi okupljaju. Prvi maj donosi druženje, miris mesa i hleba, harmoniku što se meša sa smehom dece. U hladu bagrema stolovi su puni: paradajz na krupne kriške, hleb još topao, rakija u male čaše. Stariji pričaju o nekadašnjim urancima, dok mlađi traže muziku i igru.

Vetar nosi pesmu iz srca, u kojoj ima i radosti i tuge, kao da svaki prvi maj pomalo oslanja na prošlost. U istoj zori pletu se venčići od koprive i đurđevskog cveća. Đurđevdan donosi pesmu, radost proleća i obnovu života. Tako se u Vojvodini praznici prepliću: rad i proleće, zajedništvo i tradicija. I dok se sunce spušta, oba praznika dišu zajedno, kao dva srca u jednom narodu — jedno u vatri, drugo u pesmi, oba u sećanju.

Autor:Goran Popnovakov 2026