ZLATNA RAVNICA

Zlatna ravnica se konačno primirila nakon meseci vreline, ostavljajući za sobom umornu, ali bogatu zemlju. Vazduh sada miriše na pečene paprike, prve vatre u smederevcima i onaj prepoznatljivi, slatki miris dunja koje su tek poređane na vrh ormara. Sunce, do juče nemilosrdno, sada se stidljivo provlači kroz žuto lišće starih oraha, bacajući dugačke senke preko prašnjavih seoskih sokaka.

Večeri padaju brže i donose onu prijatnu svežinu, taman toliku da se preko ramena prebaci prsluk dok se sedi pod drvenom senicom. U čaši se presijava domaći rizling, a iz daljine, sa samog kraja šora, tiho dopire zvuk tamburice. Taj tihi ritam podsećava da je vreme berbe, da se paorski poslovi polako svode na dvorište i čardak, i da je došlo doba godine kada se ljudi ponovo okreću jedni drugima. Priče postaju duže, sećanja oživljavaju, a smeh odzvanja iskrenije uz prvo pucketanje drva u peći.

Autor:Goran Popnovakov 2026