NAŠE DETINJSTVO
Detinstvo svakog čoveka je doživljeno na svoj način, kroz razna iskustva i događaje koje nas uobličavaju u ljude i ličnosti. Svako je preživeo deo svog života od rođenja do punoletstva kroz lepa i ružna sećanja za koje neke ne želimo da znamo ?! Ali srećom ima lepih trenutaka u nekom periodu svog života kojih ne želimo da zaboravimo kroz slike, mirise i boje koje nas okružuju. Generacija mojih vršnjaka i starijih od nas pamte lepe dane bez svih ovih modernih uređaja, mobilnih telefona, interneta i i silnih realitia. Ljudi su postali zaglupljeni i zaslepljeni za sve oko njh. Postali su imuni na lepe stvari, neosećajni na druge ljude, prave ljubavi, prijateljstva i solidarnosti čast izuzecima.
Sve se vrti oko prokletog novca, ljudi nemaju vremena jedni za druge, rade od jutra do sutra, jureći za profitom ali takvih je malo u ovoj državi. Naša deca neće imati naša prava iskustva veselog detinstva, bezbrižnog igranja, branja zove, krađe višanja kod komšije i igranje žmurke do kasnih večernjih sati ?!
Kad ogladniš uvek je neko umeo od mama da namaže koje parče hleba i pekmeza ili krofni i kisele limunade da utolimo žeđ posle fudbala. Voleli smo da se okupljamo na kanalu kad je leto da skačemo sa šlepa pecajući na noklu i praveći žurke na otvorenom sa kasetofonom i naše omiljene muzike u to vreme. Drugačije je to bilo vreme puno optimizma, radosti i želja za boljim životom. Sve se to promenilo kada su neki ljudi hteli previše od života što kažu; hteli hleba preko pogače “ da promene jedan svet koji nije bio idealan ali za mene i druge klince je bio savršen.
