PLATA
Dan kada se plata prima postao je praznik u krugu zaposlenih. To je praznik koji okuplja radnike, miri zavađene i pokazuje nam da nam dani treba da nam budu ispunjeni slogom i entuzijazmom. To je dan praštanja i vraćanja dugova, kolege se tog dana pozdravljaju rečima ,, Legla je „a otpozdravlja im se ,,Vaistinu legla „
Zvuci SMS poruka u kojima banke obaveštavaju o uplati (tzv,Blagovesti) doprinose širenju veselja po kolektivu. Slavi se dva dana i obično je to prvi mrsni dan posle nakon podužeg posta.
Tako sam se slatko nasmejao kada je neko od naših duhovitih pratioca društvenih mreža objavio ovaj tekst o famoznoj plati koja je sve i sja i koja se dobija negde ali praksa je uglavnom u dva dela i na petnaest dana..Opšte poznata stvar o velikim prosečnim platama koja zaokuplja sve velike televizije naše idejne vođe, koji lažno predstavljaju činjenično stanje, ali sasvim je druga priča na terenu gde ljudi rade za sto evra a ponegde i manje..
U mestima po Srbiji postoje oglasi za zapošljavanje, traže mlade atraktivne radnice sa iskustvom…Pitanje o plati predstavlja pravu noćnu moru dotičnim gazdama, jer Bože moj ti si došao da tražiš posao, a ne da pitaš kolika je plata..Oni se ni ne stide da objave oglas za posao sa platom od sto evra, pa ko voli nek izvoli…
Ljudi se ne traže druge poslove svi su se učaurili strahuju za svoja radna mesta, bitno da je redovna a ostalo nije ni važno. Razlozi su što ljudi imaju kredite, malu decu, školarce ili par godina do penzije, ukoliko de dočeka, jer se starosna granica za odlazak stalno pomera.
Tako da ljudi prihvataju najgore i najteže poslove bez minimalnih prava radnika koji su nekad postojali, Ljudi nisu složni svako gleda sebe, a nisu ni svesni da će svi proći isto na biroima i bez prava na otpremnine. Sindikati ćute jer su marionete državnog aparata koji ne talasaju, jer Bože dotični direktor je zaposlio tvog sina ili ženu pa ne bi bilo zgodno. Radnici su ostavljeni na cedilu a kako je krenulo opet nam predstoji neki novi prvi maj koji bi doneo bolja prava za sve zaposlene. Kad će se on desiti to niko ne zna, jer sa ovim neoliberalnim kapitalizmom nećemo daleko dogurati, a mislim da se neće se puno čekati, samo jad, čemer i siromaštvo možemo očekivati ako se nešto ne promeni ?!
Kada su se velike zemlje preko Atlantika počele da se bude i da gledaju samo sebe i svoje interese uvideći sve mane i nedostatke ovog stvorenog čudovišta koji ruši sve pred sobom kao neki tornado….Šta bi mi jadnici onda mogli da očekujemo, neka nam Bog u pomoći ?!
