PRVI SNEG
Nedelja dan za odmor, spavanje i izležavanje na kauču i tople dnevne sobe uz televizor i tihu muziku u pozadini. Pogled sa prozora u nebo, krovove kuća i drveća prekrivenim navejanim snegom u obližnjem parkiću poželih da se prošetam u ranu zoru po prekrivenim stazama našeg grada pre prvih petlova i pojavom ljudi na ulicama.
Krenem ja tako laganim koracima nogu pre nogu sretan što je pao prvi sneg da se nadišem svežeg vazduha koji je pročistio grad posle dužeg vremena donoseći neku svežinu prikladno kalendaru posle dužeg toplog i suvog perioda koje nikom nije godilo. Setih se detinjstva i dečijih igara kad su zime bile jake i duge sa snegovima preko kolena, kad su automobili bili zamrznuti i retko ko išao dalje od svojih kuća bez preke potrebe.
Zavejane ulice i smetovi preko glava čekale su grtalice da pročiste puteve uz titranja semafora i slabim osvetljenjem vozila zbog pregorelih sijalica na banderama usled zime. Pucale su drveća od zimoće i mraza i tek po koji ker lutalica se našao na njima koji nije našao sklonište.
I tako misli odeše na svoju stranu neprimetivši da sam dospeo na prelepi kej i zamrznuti Dunav videvši brodove i splavove usidrene u marini usled niskog vodostaja koji je trajao mesecima. Pogledah na drugu stranu obale i spazih našu tvrđavu pa pomislih da pređem most i odem do nje da mi mine želja jer odavno nisam bio na njoj ?! Dobro poznati sat i simbol naše tvrđave daje širok vidik na panoramu grada sa prvim zracima zubatog sunca na horizontu koja odaje jednu nestvarnu sliku prošlosti, sadašnjosti i budućnosti našeg grada za sva vremena.
Posle kratkog obilaska znamenitosti našeg grada vratih se kući sav promrzao i šmrcav skuvavši čaj sa rumom utoplih se i na onom istom kauču dnevne sobe zaspim probudivši se u neko doba čuvši na vestima da je sneg pojačao i zavejao čitav grad parališući sve. Donoseći samo radost mališanima koji sutra neće ići u školu usled nevremena.
