DEDINA PRIČA
Sedi deda za astalom čita današnje novine i pijucka kafu i rakicu a baba u kujni kuva ručak za dva dana, kad neko na vrati. – Gdi si deda šta radiš povikaše unuci dođoše im u posetu jedne nedelje iz grada posle dužeg vremena da provedu nekoliko dana na selu jer beše letnji raspust. Neko od unuka spomene da im deda ispriča kako je to bilo kad je on bio mlad ?! Pa deda počne- Evo setih se da vam reknem a da ne bi ostalo zaboravljeno kako je to nekad bilo u našem selu i okolini. Struja je tek bila došla u naše selo a telefon tek godinama kasnije. Turska kaldrma beše samo glavim šorom a u sporednim sokacima utabani putevi sa kolima i konjima koji su tuda prolazili. A kad padnu silne kiše to su bili pravi potopi i samo blato i kaljuge gdi smo teško prolazili tuda, srećom da su bili iskopani jendeci ispred kuća da prime silnu vodurinu.
Živo beše naše selo bilo jer smo bili blizu grada, a imali smo gdi prodati naše proizvode kad odemo na pijacu. U ono vreme malo je ko imao auto da se vozika tek tako jer se uglavnom išlo traktorom ili sa konjima na njivu i pijacu kad je trebalo. Srećom da smo imali doktora u selu koji je dolazio dva puta nedeljno jer je obilazio i druga sela u okolini tako da ljudi bar na to nisu mislili.
Život u selu kao i svakom drugom je imao svoju priču svoje probleme i nedaće najviše oko toga kakvo će biti vreme za njivu za sejanje, oranje…Kako će zapatiti svinje, prodati mleko i sir, kuruz i žito u zadrugu koja počela da radi nekoliko godina ranije uz silnu raspravu u bircizu gdi se skupljalo celo selo. Prepričavali se novi tračevi i vesti iz grada koji dolaze sa zakašnjem televizor niko nije imao, a tek po koji tranzistor beše u selu i naravno u bircuzu gdi se slušala narodna muzika i očekivala sa nestrpljenjem utakmica Zvezde i Partizana.
Mi derani tih godina smo samo tražili mesta gdi ćemo se sakrivati i praviti nestašluke, krali jabuke i višnje pentrali se u najviše grane i krošnje ne bili ih što više uzbrali. A posle nismo znali šta ćemo sa njima nego smo se stali gađati i dolazili kućama svi prljavi i musavi kasnije videli svoga Boga. Išli u komšiluk da krademo jaja, šlajz na pecanje žaba i drugog čega na šta smo naletili tog dana. Terali stari dedin bicikl na šoru i šutirali krpenjaču po sokacima sa svojim drugarima po ceo dan bilo toplo ili hladno bez brige da li će nam se nešto loše desiti ?!
Neko drugo vreme i doba kojeg više nema kad smo se za male stvari znali radovati dobivši čokoladu ili koju bombonu za seosku slavu ili Božić i Vaskrs čuvali jedne druge i pored silnih svađa i tuča oko sitnica kad gledamo iz ovog našeg ugla posle toliko vremena. Naše selo je posle dobilo i put i sve su ulice asfaltirane bile dolaskom velikh para gastabajtera koji su otišli trbuhom za kruhom par godina ranije.- A deda ajde ponovi nam ono kad ste zezali onog vašeg popa Branka ?- Pa to je bilo jednog…
Autor:Goran Popnovakov 2018
