ASPIDA

17. septembra 2019.

Beše u selu neka aspida žena nekog trgovca koji je navek bio po pijacama prodavajući robu iz bašte i njive, ostavljajući ženu samu u dućanu da vodi glavnu reč.. Kod nje se znalo sve gdi šta stoji ko plaća a ko dolazi da uzima na crtu. Sa svima se je bila više nego ljubazna ni da su rod rođeni, znala je ko šta ima u selu i šire, ko je s kim bio, gdi je bio i koliko novaca ima..

Sve je ona to znala samo nikom nije pričala osim kad je morala da komšinici Mici slučajno ispriča šta joj je muž radio onomad kod Marte, ili Sreti šusteru spomenula šta mu je Vera radila kod Pere molera, Đoki pekaru njegovoj ženi mesio testo Milan poštar kad je otišao po brašno u zadrugu..

I tako sa svima je ona bila dobra i fina a svog muža je posebno pazila kad je bio kući toliko ga je muštrala da nije znao jadan kako se zove da je moro stalno da beži od kuće dal u bircuz, pijacu il svog kuma iz drugog sokaka, a posle zajedno begali opet u bircuz…Mira aspida kako su je zvali svi iz sela dobi ime od svoje rođene sestre da je katkod dolazio njen muž kod nje u posetu kad Dragan nije bio kod kuće a istina beše drugačija..

Volela je da ogovara sve i kad treba i kad ne treba da pravi zbrku svima u selu i šire ali tako fino da niko nije ni znao da je prevaren, ogovoran kad su dolazili kod njih u dućan. Onako fino i lepo zapokovano svima govorila ono što oće da čuju a kad se okrenu ona po njima znala da oplete samo zato što nisu ostavili koji dinar u dućanu.

Ženi kojoj niko nije mogo stati na put i niko nije bio po volji sa oštrim jezikom i jadnog muža je oterala prerano u grob, ostavši udovica bez dece nastavivši svoj život u tračarenju i spletkarenju, a njen dućan propo od kako je njen muž onomad umro..Ostade joj jutro neke zemlje i njegova penzija koju je zaradio za života dok ona nikad nije radila nigde osim u svom dućanu..

Onomad sam prolazio selom i vidim je na klupi priča sama sa sobom priđem joj i kažem- Dobar dan tetka Miro kako ste, a ona ni pet ni šest- Šta oćeš koji očin znam ja čiji si ti i šta ti je deda radio onomad…Baba me iskrpi na brzinu a ja ostade ko popišan produžim dalje do kola a u retrovizoru ostade njen obris sa mišlju nije ni čudo što su je zvali – Mira aspida ?!