KUPUS

11. decembra 2019.

Veče pade okupiše se staro društvo nasred avlije gdi zapališe vatru i grejaše se pored nje pijuckajući domaće vino prepričavajući protekle događaje. Nismo se ni okrenuli kad nešto zamirisa iz kotlića koji sam postavio onomad..

Zamirisa kupus sa pomešanim začinima i njegovom specifičnim aromom otvara nam sve dizne i voda koja se sliva niz usta nas podseća da smo ogladneli. A tek kad smo videli komade junećeg mesa tu nam se tek otvorila želja za jelom i povećanim ispijanjem nektara iz balona koji je neko doneo iz svog podruma pića. Svako je koštao pomalo sa varjačom i komentarom- Dobar je začinio je sa kojom ljutom a ko da nije bio inače dovoljno ljut ?!

Beše ladno veče ali bez padavina kupus se krčkao u kotliću mi već dobro nabareni malo od rakije, malo od vina beše nam baš vruće i ne htede smo ući u kuću nego ostado smo napolje. Pa onako s nogu svako je sebi sipao u plehane tanjire i sa komadima lepinje umakali i srkali kašikama onaj preljućen kupus sa komentarima- Al je dobar ovaj kupus…Kotlić smo beše olizali a bilo je baš dosta svega kolko sam stavio, a ja još razmišljah ako ostane što god ostaće nam za sutra ručka ?! Ispismo i onaj balon vina i koju litru rakije pride da smo i zapevali i na kraju razišli svako svojim putem u sitne sate.

Ostade nam garaž neoprani sudovi i zagoreli kotlić na mestu gdi smo se okupili nasred avlije sa lepim utiscima i susret starih poznanika koji su ispunili veče posle dužeg vremena sa obećanjima da ćemo ponoviti susrete ali sad kod nekog drugog i gdi ćemo jedared kuvati pasulj.