LETO JE
Leto je još u našem gradu, vreli asfalti koji tope gume automobila na semoforima širokih bulevara i gužve ispred supermarketa čekajući svoj trenutak ne bili se sklonili sa sunca uporni i nestrpljivi potrošači u dugačkim redovima…
Sa upaljenim klimama i prolazeći mileći tik pored njih sa komentarima kako je vruće i da gori nebo i zemlja odlazeći put svojih obaveza vozači modernih krševa sa planovima gde bi sad mogli biti da nisu u ovom prokletom gradu okruženim visokim zgradama sa manjkom parking mesta i gužvom stranaca koji su okupirali ovaj grad ?!
Svetska politika koja kruži internet zonom nas je dobro isprepadala i uvukla nam je strah u kosti da smo se uvukli u mišju rupu sa malim brojem entuzijasta koji su smogli snage da se odupru stisku medija i pobegnu iz gradskog meteža i vreve urbanog života.
Samo oni najžilaviji su ostali verni svom gradu, poslu u stisci sa vremenom i nedostatkom novca koji nam remeti sve planove letnjeg i kolektivnog godišnjeg odmora koji nas je zakucao…
Gledamo u nebo i razmišljamo šta dalje dal se zavući u stanove sa upaljenim klimama i misliti kad će leto ovo proći il izaći naveče kao moljci čekajući da zaladi i otići na obale Dunava sa pogledom na drugu stranu gde vekovima stoji ponos našeg grada i upaljenih lampiona našeg Gibraltara čekajući novi dan i ispijenim gomilom limenki piva…
Autor:Goran Popnovakov 2020
