NAŠI SALAŠI

6. juna 2016.

Nekada se na selu i salašima živelo teško i lepo, a danas bi se moglo živeti isključivo lepo. I odmarati od napora savremenog života. Jer, vojvođanski seoski i salašarski ambijent do vrha puni putnu torbu visoko kotiranim turističkim vrednostima:splet živopisnih i raznovrsnih kultura sa svojim narodnim kuhinjama, tradicionalnom muzikom, naivnom umetnošću…

Reč„ Salaš potiče od mađarske reči„ Szallas “(na srpskom smeštaj“). U zapadnim zemljama zovu ga ranč. Kod nas poljsko imanje s kućom i ekonomskim zgradama. Salaši su nastali pod određenim prirodnim i ekonomskim uslovima. Upravo ovi uslovi uticali su na transformaciju salaša. Na samom početku njihovog nastajanja, sredinom XIX veka, to su bili improvizovana privredna staništa stočara. Kasnije, prelaskom na ratarstvo, salaši su se„ pretvarali “u kuće, slične onima koje su se gradile u selima. Prvobitno, salaši su bila letnja staništa seljaka, dok su vremenom pojedini postajali stalno nastanjeni. Ipak, zemljoradnici vremenom postaju svemobilniji, naročito od kako je traktor ušao u upotrebu na selu, te zbog toga postaje potreba za posredovanjem letnjih staništa na njivama. To je jedan od razloga masovnog napuštanja salaša. Salaši su gazdinstva sa kućom za stanovanje pratećim objektima i pripadajućim zemljištem, udaljeni od naseljenih mesta. Prvo su u njima boravili stočari, a kasnije i ratari. Bilo je to u vreme kada su predeo naseljavali graničari sa ruba Habsburške monarhije. U 15.veku salašarske pustare napustili su ugarski plemići spasavajući se od turskog nadiranja, a dva veka kasnije salaše su dobijali doseljeni Srbi kao nagradu za vojne zasluge. Ipak, salaši najviše počinju da se grade nakon 1848. godine i želje seljaka da žive na svojoj zemlji i razvijaju privredu. Takođe, želeli su da žive što dalje od veleposednika i županijske vlasti.

Voda,kao uslov opstanka na salašu, vadila se iz kopanih bunara koji su bili u središnjem delu dvorišta, a za veće količine vode koristio se sistem đerma. U dvorištu se sadilo voće i vinova loza, a u delu koji je služio za ispašu, sadili su dud za čuvenu rakiju dudovaču i bagrem za med i ogrev. U pomoćnim prostorijama čuvalo se žito i kukuruz, kao i prerađevine od mesa. Salaši su bili prave male fabrike hrane. Nažalost, posle Drugog svetskog rata i nacionalizacije, srušeno je na stotine salaša u Vojvodini i ugrožen tradicionalni način života na njima. U raznim predelima je ostalo nešto više od stotinu salaša, a za boravak turista je uređeno 25. To su oaze mira u kojima urbani čovek odmarajući se uživa u domaćoj hrani i piću i zvuk lokalnih tamburaša. U trpezariji i salonima vatra pucketa u kaljevim pećima koje su stare više od sto godina, u sobama škripi drveni pod pokriven krparama. Gosti spavaju u raskošnim krevetima od izrezbarenog drveta,na beloj uštirkanoj posteljini bogato izvezenoj. U rekonstrukciju salaša je uloženo mnogo umeća kako bi se očuvao autentičan ambijent a turistima ponudio potrebni komfor.

CVEJIN SALAŠ – BEGEČ

U hladu stogodišnjeg hrasta, lipa, bagrema, svega dvadesetak minuta od gradske vreve čeka na sve putnike namernike koji žele da pobegnu u oazu mira porodični, baka Cvejin Salaš. Ovo ostrvo domaće hrane i bačke gostoljubivosti, okruženo talasanjem žitarica i nepreglednom pučinom useva, smestilo se svega 18 km od Novog Sada, na putu ka Bačkoj Palanci, pre ulaska u selo Begeč. Goste srdačno dočekuju već vremešni domaćini, poznati po svojoj srdačnosti i kulinarskim veštinama popularne„ bakine kuhinje “. Blizina Dunava i čuvene Begečke jame, okolni bogati lovni tereni, samo su deo atrakcija za sve ljubitelje prirode i za sve koji žele da pobegnu daleko od buke velegrada. Salaš je idealno mesto za organizovanje manjih porodičnih skupova,rođendana,i svih ostalih svetkovina zatvorenog tipa. Uz čašicu domaće rakijice, gibanicu i ostale specijalitete provešćete nezaboravne trenutke. Deca će uživati družeći se sa domaćim životinjama, jureći za loptom u travnatom dvorištu. Ukoliko se neko umori od svih domaćinskih poslastica na raspolaganju je par soba sa neophodnim komforom.

BABIN SALAŠ – ŽABALJ

SALAŠ 137 – ČENEJ KOD NOVOG SADA

Na domaku Novog Sada, nalazi se već od starine dve stotine salaša. Čenej je salašarsko naselje posebnog tipa, po mnogo čemu jedinstveno,sa uočljivom razlikom od klasičnog seoskog življenja. Naselje pripada gradskoj zajednici opštine Novi Sad, nalazi se u severozapadnom delu opštinskog atara. Na osnovu arheoloških istraživanja u ovom delu jugoistocne Bačke, utvrđeno je da je područje današnjeg Čeneja, kroz praistoriju, bilo naseljeno u dužem vremenskom periodu. Salaš 137 se nalazi nedaleko od Novog Sada na svega 12 km od strogog centra grada u naselju koje se naziva Čenej. Pristup salašu sa autoputa Beograd-Novi Sad-Subotica je veoma lak–isključenje kod Rodićevog Megamarketa i prati se put ka Subotici (stari put). Oznaka salaša 137 nalazi se sa desne strane puta. U neposrednoj okolini nalazi se Novi Sad(svega 10 km)„ Srpska Atina “ koja u svojim grudima čuva uspomene na neka davno prošla vremena. Svakako treba posetititi ovaj grad,ali i okolna mesta poput Kovilja(srednjovekovni manastir i čuvena Čarda„ Na kraj Sveta “), Sremski Karlovci(bastion srpske kulture), Fruškogorski manastiri.

Salaš 137 poseduje restoran sa dve male sale i jednom većom salom koja poseduje galeriju(sve sale su u potpunosti tradicionalno opremljene i poseduju patiniranu atmosferu vojvođanske kuće s kraja 19.veka)zatim„ letnji “ restoran u zastakljenoj terasi,pansionski deo sa sobama u kojem su se nekada nalazili pomoćni ekonomski objekti salaša„ Birošku“kuću(kuća za sluge)u kojoj se takođe nalazi nekoliko soba, Lovački salon sa malom salom za seminare, malu teretanu, usluge masaže i novu saunu. SMEŠTAJ: U dvo i trokrevetnim sobama(francuski ležaji ili separatni kreveti). Sve sobe su aklimatizovane, uređene u tradicionalnom stilu, poseduju TV, i kupatilo sa hidromasažnom kadom. Salaš raspolaže i sa 1/4 apartmanima koji se sastoje iz dnevne i spavaće sobe i prostranog kupatila sa hidromasažnom kadom. U spavaćoj sobi se nalazi francuski ležaj a u dnevnoj trosed na razvlačenje u kojem mogu komotno da spavaju 2 osobe. U sklopu salaša nalazi se i mala ergela konja. Salaš nudi časove jahanja, časove streličarstva i časove golfa.

SALAŠ KAPRIOLO – BAČKA TOPOLA

Salaš Capriolo, koji se naziva i salaš 264 nalazi se u Bačkoj Topoli, 30km od Subotice, 60km od Novog Sada i na oko 150 km od Beograda. Smešten je u prirodnom salašarskom ambijentu. Prirodne lepote nadograđene radom čoveka stvaraju fantastične uslove za odmor i rekreaciju ljudi kroz opuštajuće šetnje oko veštačkog jezera koje je poribljeno egzotičnim ribljim vrstama. U okolini Bačke Topole preporučujemo Vam: Krivaja (10 km) sa prelepim dvorcem, parkom i jezerom; Mali Iđoš sa sjajnim Salašem Katai i Pekarskim muzejom; Srbobran sa palatom Dunđerski i Kapelom Dunđerski; Zobnatica, Subotica, Palić. Salaš u sobama može da smesti 30 osoba, poseduje i dve saune za opuštanje. Restoran istovremeno može da ugosti 150 osoba u prijatnom ambijentu,koji upotpunjuje tradicionalna vojvođanska zemljana peć u kojoj se spremaju tradicionalni vojvođanski specijaliteti. Pored lokalnih specijaliteta gosti mogu uživati u čarima italijanske kuhinje po principu “ alla carte ”. Salaš poseduje smeštaj u dvo i trokrevetnim sobama(francuski ili odvojeni kreveti). Sve sobe su aklimatizovane, poseduju kablovsku TV, internet priključak, i kupatilo sa tuš kabinom.

SALAŠ 84 – KOD NOVOG SADA

Salaš 84 se nalazi nedaleko od Novog Sada(10 km). Sa autoputa se isključuje ka Zrenjaninu i kada se zrenjanskim putem prođe Kać, tabla za Salaš 84 će Vas uputiti na skretanje levo. Nakon vožnje od 5 minuta lokalnim putem,stiže se na Salaš. Na Salašu 84 sve miriše na tradiciju. Salaš se greje starim kaljevim pećima, krovovi su ručno šiveni trskom, a u pod i zidove ručno je ugrađena opeka koja je pečena po specijalnom kalupu kao pre dvesta godina. Hrana je jedinstveni doživljaj na salašu, sprema se u originalnim pećima koje su sačuvane kroz istoriju. Recepti su stari i jedinstveni, pa je gastronomsko iskustvo neponovljivo. Ne postoji na svetu ništa kao što je Salaš 84. To je jedino mesto u čitavoj Panonskoj niziji s kojeg pogled puca na čistu ravnicu i gledajući na zapad i severozapad turisti će moći da vide zaista jedinstven prizor: sve je apsolutno ravno, bez drveta ili žbuna, sve do tornjeva crkava koji se naziru na horizontu. Jedinstven pejsaž: zlato žita, plavetnilo neba i tanka linija koju presecaju zvonici crkava. I to je pravi salaš: Bog, zemlja i nebo. Salaš ima prelepo jezero sa kaskadnim vodopadima, prošarano ostrvcima i mostovima. Svuda su mirisi lipe i bagrema. Konji trče unaokolo. Labudovi i divlje patke plivaju jezerom. Pogled je na sve strane umirujući, pastoralan i gotovo magičan. Izvučeni iz vreve putovanja, žurbe i trke sa vremenom, turisti će se odjednom naći u oazi koja će im nahraniti sva čula, snagu i spokoj. U neposrednoj okolini nalazi se Novi Sad(svega 10 km)„ Srpska Atina “ koja u svojim grudima čuva uspomene na neka davno prošla vremena.Svakako treba posetititi ovaj grad, ali i okolna mesta poput Kovilja (srednjovekovni manastir i čuvena Čarda„ Na kraj Sveta“), Sremskih Karlovaca(bastion srpske kulture)Fruškogorskih manastira,itd.

VOĆNI SALAŠ – SENTA

Na 170 kilometara od Beograda, 100 od Novog Sada, 200 od Budimpešte, blizu Tise, a nekih pet kilometara severno od Sente, u Gornjem Bregu nalazi se Kraljica voća, neka neobična vrsta salaša,etnorestorana. Rajsko mesto koje je stvorila ljudska ruka. To rajsko mesto poznato je pod nazivom Kraljica Voća ili jednostavno Voćni Salaš. U voćnjaku, pre tri godine nekoliko beogradskih entuzijasta počeli su da realizuju svoj san-stvaranja rajskog mesta, poput bačkog dvorišta, gde će se gosti osećati kao kod kuće i uživati uz mirise i ukuse čuvenih gulaša i paprikaša, dobru rakiju i vino iz okolnih vinograda. Usred voćnjaka, jer Kraljica voća je u stvari, voćnjak, pretežno s kajsijama, tri su kuće sa po dve spavaće sobe,moderno bi se reklo-apartmana. Usred tog dvorišta-kujna, zidana kupasta peć sa rernom, koja se loži šapurikom, kukuruzovinom, drvima. A u centru, glavna kuća, odnosno trpezarija u kojoj, kako kaže Mile može da stane 25 gostiju i četiri Ciganina, tamburaša naravno. Na terasi mesta za još četrdesetak gostiju. Sav nameštaj napravljen je od bagremovog drveta, bez eksera i šrafova, samo sa drvenim klinovima. Od bagrema su potporni stubovi, grede i rogovi na kućama. U glavnoj kući, naspram šanka napravljenog od bagremovine,nalazi se zidana starinska peć od naboja, kupasta,sa klupom oko nje da se ljudi zimi ogreju, posede i podivane. Neuobičajena arhitektura objekata savršeno se uklapa u okolinu stvarajući toplu atmosferu Vojvodine.

Posetioci ovog “ Vojvođanskog raja“ mogu da uživaju u nezaboravnom prirodnom ambijentu i da produže boravak u jednoj od kvalitetno opremljenih i udobnih soba. Smeštaj kapaciteta 6 dvokrevetnih soba sa prostranim kupatilom i nameštajem od bagremovog drveta zasigurno će razigrati Vašu maštu. Pravi vojvođanski specijaliteti služe se u autentičnoj trpezariji ili opuštajućem ambijentu letnje bašte i “ dimne kuhinje“. Uz voćne rakije i odlična vina, sigurni smo da ćete uživati u bogatoj, maštovitoj i obilnoj bačkoj kuhinji, spremljenoj na starinski način. Kraljica Voća je idealno mesto kako za ljubitelje aktivnosti u prirodi tako i za one koji vole prirodu i mir. Mogućnosti su brojne: odmor, rekreativne šetnje, vožnja fijakerom, plovidba brodićem po Tisi, pecanje, mogućnost rada na seoskim poslovima, poseta vinograda i plantaža kajsija, vinskog podruma, a noću uz pucketanje vatre uživanje u tradicionalnoj Vojvođanskoj kuhinji uz čuvenu kajsijevaču i vina-jedinstven je doživljaj ! U domovini nekadašnjih vetrenjača sve je mir i nemir. Tiha Tisa, nestašni svici, nečujni suncokreti, veseli tamburaši, vinogradi i Kraljica Voća koja se nalazi na brdu sa idiličnim pogledom na polja, pašnjake..slikoviti je ambijent vojvođanske ravnice. Ako ste romantičar dođite na tren! Iskoračite iz svog okruženja u netaknutu prirodu! Nekadašnje dno Panonskog mora krije još neke tajne, ali ostavljamo ih za naš susret!

CVETNI I MAJKIN SALAŠ – PALIĆ

Cvetni i Majkin Salaš se nalaze na Paliću, nedaleko od turističkog centra i u neposrednoj blizini magistralnog puta ka državnoj granici i graničnom prelazu Horgoš. Ovaj kraj Vojvodine je pre 100 godina bio poznat po brojnim salašima i salašarskim naseljima koja su karakteristična za nizijske predele. Nažalost brojne poljoprivredne reforme u Kraljevini i kasnije SFR Jugoslaviji, dovele su gotovo do nestanka vojvođanskih salaša. Danas svega nekoliko objekata koji se mogu nazvati tradicionalnim salašima postoji na teritoriji Vojvodine. Naravno, mislimo samo na one koji su privedeni turističkoj i ugostiteljskoj nameni. Poslednih nekoliko godina primećen je pozitivan trend da se sve više salaša revitalizuje i stavlja u turističke svrhe. Na Paliću i u regiji severne Bačke ima ih veoma,veoma malo. Palić kao turistički resort prve kategorije u Vojvodini nudi mnogobrojne sadržaje namenjene savremenom turisti. Brojni hoteli, vile, apartmanski kompleksi, privatni smeštaj,izuzetni restorani, kafei,prelepo jezero sa plažama i svojim štrandovima, riblje čarde, park prirode, ZOO vrt, jedriličarski klub. Samo su mali deo bogate turističke ponude Palića. Tokom boravka na Paliću i na Cvetnom Salašu preporučujemo Vam da obiđete: Palićko jezero, Ludaško jezero sa fantastičnom Sunjog čardom i Rokinim salašom(specijalni rezervat prirode sa kolonijom ptica)Selevenjsku pustaru–rezervat prirode sa specifičnostima srednjoevropske stepe, Suboticu, jedan od najlepših gradova u našoj zemlji, ergelu Jadran na Kelebiji(imanje Majur sa muzejom kočija i ekskluzivnom vilom Majur), banju Kanjiža–najbolju banju u Vojvodini,itd. Salaši se nalaze na oko 2 km od strogog centra Palića i oko 1,5 km od silazne petlje sa novog autoputa Subotica-Budimpešta. Cvetni Salaš poseduje 15 udobnih dvokrevetnih soba sa kupatilom.Na salašu možete učiti da jašete ili samo da se provozate fijakerom ili čezama. Takođe, ljubiteljima pecanja je na raspolaganju obližnji ribnjak. Od sadržaja, Cvetni salaš poseduje: salon za doručak gde se gostima služi tzv.„ bački sto “za doručak, TV sala sa satelitskim programom mini teratana,sauna, bazen na otvorenom, opremljena konferencijska sala, tereni za fudbal i odbojku na pesku, teren za basket. Naspram Cvetnog salaša nalazi se Majkin Salaš sa restoranom i etno postavkom. Na Majkinom salašu se služe lokalni specijaliteti nastali kombinacijom bunjevačke, srpske i mađarske tradicionalne kuhinje.Gosti su dakle smešteni na Cvetnom Salašu,a ishrana je na Majkinom salašu.

PERKOV SALAŠ – NERADIN KOD IRIGA

Perkov salaš se nalazi u ataru sela Neradina, na južnim padinama Fruške Gore,u blizini Iriga, na 230 metara nadmorske visine. Bez struje i vode, kao pre sto i više godina,“ Perkov salaš ” je autenticna turistička atrakcija. Smešten je na brdašcetu okruženom kukuruzima. Do njega se stiže letnjim putem. Savršen položaj salaša, pejzaž i cist vazduh privlaci mnogobrojne posetioce. Naziv Perkov salaš potice od nadimka jednog od predaka porodice Ivanic. Salaš je u blizini najpoznatijih fruškogorskih manastira: Krušedola, Grgetega i Starog i Novog Hopova, Remeta. Gosti ovde mogu da racunaju na pravi povratak prirodi, na idilu kao iz bakine kuhinje. Sama kuća izgrađena je pre 60 godina, ali u njoj se nalaze neki mnogo stariji predmeti i komadi nameštaja koji su pripadali precima. Domaćini i danas čuvaju uspomene na davna vremena: veoma stare predmete, pokućstvo,nameštaj. Domaćin Nikola Ivanic sa suprugom Milicom dočekuje goste u sremačkoj nošnji i nudi pogaču,so i rakiju. Stolovi za goste, napravljeni od sirovog drveta,postavljaju se u gonku, čiji su zidovi ukrašeni ćilimima, drvenim posuđem, odavno izašlim iz upotrebe, i krpama na kojima su izvezeni prizori iz seoskog života i stihovi bećaraca. U starinskim ramovima mogu se videti porodične fotografije iz prve polovine 20. veka. Domaćinstvo ima i veliku zbirku starina, od kojih se ističu jarmovi, taljige, plugovi, razboji za tkanje, drveni kreveti i madraci, ogledala, ručno radena posteljina stara više od dva veka. Gostu se nudi bogat domaći sremački ručak, domaće vino i rakija i druženje sa domacinima u pravom seoskom ambijentu