PEKARI
Svež miris hleba se širi šorom i mami uzdahe za pečenjem koji oznojani pekar upravo završava zadnju turu i sprema jagnjiće i prasiće za slavske dane koje predstoje…
Pekarski zanat kao jedan od najstarijih u prošlosti je imao centralnu ulogu u svakom selu širom zemlje. Pekari su bili pravi umetnici meseći domaći hleb i peciva za svadbe, krštenje i sahrane. Dugo godina se znalo koje glavni pekar i bez njega nije mogao proći ni jedan događaj i unapred se rezervisalo i znalo tačan broj gostiju.
Do pojave prvih državnih pekara posle II svetskog rata u svakom gradu i zapošljavanju pekara sa iskustvom sa velikom serijskom proizvodnjom, koja su snabdevale sve javne institucije. Razne vrste brašna od raznih žitarica su doneli nove tipove hleba i peciva sa novim ukusima koje su se prodavale u svim trgovinskim radnjama sa produženom trajnošću.
Uskoro su se pojavili i smerovi za pekarski zanat u srednjim školama a posao ih čekao posle završenog školovanja. Bio je dobro plaćen posao za rad u noćnim smenama i naravno naporan zbog velikih serija u proizvodnji koje su se radile za sve javne institucije, bolnice, vojske, policije i naravno građane.
Posle decenija uspešnih i prosperitetnih firmi koje su vredni majstori svog zanata zamesili, došlo je turbuletno doba. Doba špekulanata, lopova i prevaranata da od uspešnih i dobrostojećih firmi i nameštenih tendera 5 oktobarskih promena u državi sa uplivom privatnog kapitala. Dospelo je u stečaj stotine a na hiljade radnika na biroe rada zbog ličnih koristi i zarade.
Veliki broj pekara se pojavio na suženom prostoru, konkurencija koja bukvalno gazi, guši i gasi male privatne pekarice sa ograničenom proizvodnjom u komšiluku, tu iza ćoška svakog kvarta u svakom gradu u državi. Poneke su uspele da opstanu i pored ovih potresa na tržištu radeći za restorane i male lokalne radnje sa malim serijama hleba i peciva…
Radnici koji rade za velika imena, vlasnike na desetina pekara na više lokacija i milionskim zaradama, prinuđeni su raditi po deset i više sati neretko i neprijavljeni sa malim i neredovnim zaradama. Viškovi koji preostanu često bivaju naplaćeni i skidani sa plata zaposlenih kao kazna za neprodate proizvode za koje su bili zaduženi.
Za ove poslove se uglavnom biraju mlađe devojke bez bračnih obaveza zbog lakšeg manipulisanja i seksualnih uznimiravanja i iskorišćavanja. Ko ne pristaje na ove uslove dobiva otkaz bez ikakvih prava, a na njihovo mesto zapošljava se nova naivna duša koja je spremna da radi, dok se situacija ponovo ne dogodi i taj krug ne zatvori ?! Pekarska mafija mogu slobodno tako da ih nazovem često bez osećaja i duše za druge gledaju sve kroz broj prodatih peciva i zarade koje se ostvare prodajom. Radnici gladuju i pored stotinu kifli i pereca, čast izuzecima koji imaju sreću da rade kod normalnih i dobrih gazda gde bivaju prijavljeni i dobro plaćeni.
Profesionalne bolesti su opšte poznate(proširene vene, uganuće ruku i nogu idr.) koje nastaju ovim teškim poslom. A naravno nije ni cenjen zbog apatije i zakršljalosti celog društva usled gubitka emocija svakog pojedinca, koji već po navici juri ko muva bez glave sa posla na posao.
Usput se kupi koja kifla ili pereca dok se čeka autobus ili klinci na velikom odmoru bez zadržavanja uz dobijeni džeparac od roditelja ?! Hvala na pažnji…
