PECANJE

11. aprila 2017.

Svanulo sunčano nedeljno jutro, sa mirisom cveća iz bašte. Koji se širio vazduhom kao i vode koja je imala nekakav opijajući i ujedno osvežavajući miris. Mamilo je pecaroše na vodu koji su jedva dočekali posle kiša koja je danima padala. Baba je rešio da svoja dva derana odvede na Tisu i Bog je zaboravio kada su zajedno negde bili ?!

Uprego baba konja i kola kad krenuše do kanala koji je bio nedaleko od kuće ! Našli su brzo mesto koja je nekako bila u zavetrini u nekoj uvali i gde je znalo biti i po nekoliko kila riba po pričama drugih pecaroša ?! Namestili štapove, baba samo što je zavio duvan, kad deran poviče?- Babo daj meredov evo šarana sigurno ima pet kila ?! Izvučeše ga oni sve veseli što im je krenulo, nastaviše pecati. Uskoro sav amper beše pun svakojake ribe i imali bi se čime hvaliti u selu kako im je bio dobar dan .

Sunce visoko na nebu, vreme ručku beše krenuli kući, kad sretnu kuma Lazu. I on bi na pecanju sa slabim ulovom tog dana. Baba da onog šarana što ga deran upeca da pozdravi kumu Persu i da imaju za veliki petak i vaskrs koji se bližio. Dođevši kući mati radosna što će biti ribe za pečenje i riblju čorbu. Posla po Jovanu tetki Mileni a derana do babe Mare njihove prve komšinice par komada bele i štuka da ih obraduje za nadolazeći praznik.

Amper ribe brzo oni očistiše, seli da ručaju kad baba Mara donese tanjir tek ispečenih štrudli sa makom. Svi su se poradovali jer mati nije stigla napraviti. Beše bila sama kući, a muški bili na Tisi a morala je poraditi još gomilu stvari pre ručka. Prepričavali su tokom celog dana kako im je bilo lepo i da bi mogli ponoviti opet jedared ?! Popodnevna dremka je legla svima posle uzbudljivog i napornog dana i zajedničkog provedenog vremena. Oca i derana koje će sigurno pamtiti kao svetle trenutke njihovog odrastanja.