RAVNICA
Ta divna ravnica koja nas spaja a koji su nam u amanet ostavili naši stari kroz istoriju našeg postojanja na ovim prostorima od kako smo dospeli ovde. Volemo da bacimo pogled na našu ostavštinu koje nam znači sve, kako se brinemo o njoj i kome ćemo ostaviti kada nas ne bude više bilo. Pogledom u daljini tražimo kraj naše zemlje s kime se graničimo gledajući u sunce i nebo moleći Boga da li će nam kiša pasti na naše zasejane njive i parcele.
Sa nje volemo da dobijemo i kažemo imamo da ne kuburimo, da se hvalimo kumovima i komšijama kolko smo prinosa dali u zadrugu i dobili novaca za novu mehanizaciju i špecije kao za i novog merdžu samo zato da bi se kerili po selu da se kaže da imamo ?! Volemo da čujemo po komšiluku kolko imamo jutara najbolje crnice, svinja u oborima i krava simentalki u štalama, a naravno i kolko litara smo mleka dali mlekari.
Da gledamo u buđelar kolko nam je težak i da se divimo sami sebi kolko smo uspešni postali ne verujući sami sebi gledajući se u ogledalo. Svoju Sosu stademo hvaliti što nam je decu odranila i spasla muka od teškog života vodeći i brinući o svemu u domaćinstvu. Ispratili decu na svoj put sa bogatim mirazom i ostavljenim amanetom za svako pojedinačno i lepim rečima za sretan i bogat život ?!
Unučad dočekivali za slavu, Božić, Vaskrs i letnji raspust pružajući im radost i slobodu detinjstva provedeno na selu kod svojih deda i baba učeći ih pravim vrednostim kroz običaje i tradiciju svojih predaka. Naša ravnica toliko nam je dala i istovremena uzela, ali ipak i pored svega toliko volemo da je opraštamo svu njenu bezobzirnost, nezahvalnost i težinu čuvajući je od drugih ljudi i životinja čineći od nas doživotne sluge. Hvala na pažnji..
