OTUĐENOST
Otuđenost savremenog čoveka već izvesno vreme se pretvara u patološku zavisnost prema tehničkim novotarijama modernog doba koja je donela digitalna industrijalizacija. Unazad toliko decenija se gledalo u budućnost sa naivnom radoznalošću koja je sporo nalazila svoj put i prihvatanja društva za tehnološkim novotarijama.
Da bi samo za deceniju ili dve stvari dostigle neslućujuće razmere viđene još samo u filmovima fantazije. Pretvarajući savremenog čoveka u roba vezanog za društvene mreže putem računara, mobilnog telefona i zanimljivim aplikacijama. Postao je kulturni i modni detalj u svakoj sferi društva. Druženje i drugi kulturni sadržaji prate se preko žice sa dalekog severa Kanade ili juga Afrike a njihovi pratioci bez neke preke potrebe ostajali u svojim domovima i bez fizičkog kontakta ostvarivali vezu sa drugim sličnim njima. Svelo se na uporno tipkanje dugmeta tastature i miša računara i ostvarivanja hiljade prijatelja bez upoznavanja i ličnog kontakta na mnogim sajtovima za upoznavanje.
Starije generacije naših očeva i dedova još uvek ostvaruju bliske kontakte iz mladosti, dok se većina savremenih i obrazovanih ljudi otuđuju u potrazi za karijerom i novčanim bonusima koji ih sve više udaljuju od rodbine i prijatelja koji su im do skoro značili sve u njihovim životima. Budućnost ne izgleda svetlo u pogledu na zbližavanje i druženje među ljudima koja svima nama nedostaje, a kojih se svi mi sećamo kao kroz maglu na lepe trenutke koji su za nama.
