KIŠA PADA
Kiša pada u toploj sobi gledam kroz prozor i naglas razmišljam o donašnjem danu koji je tmuran, dosadan i nikakav. Dan koji treba prespavati neotvarati roletne i ne javljati se na telefonske pozive i poruke. Ugasiti sva svetla i pustiti neku laganu muziku, neku svoju pesmu iz detinjstva i pevušiti poznate stihove.
Prisetiti se lepih trenutaka sa voljenom osobom gde ste proveli sretni sa osmesima na licu i planovima o budućnosti. O divnom danu vaše ljubavi koji je za koji dan i šta bi ste joj kupili za poklon ne bi li je obradovali i negde izveli da li u šetnju ili neko intimno mesto koje samo vi znate ?! I isti taj poklon dali upakovanu u crvenu mašnu….
Od silnog uzbuđenja i razmišljanja zaspali na kauču dnevne sobe i probudili u neko dogledno vreme gde je noć uveliko pala i nebrojano propuštenim pozivima na telefonu od svoga šefa sa snimljenim porukama na sekretarici- Javi se na posao da ne bi dobio otkaz..A od svoje drage- Hvala ti što si se setio moga rođendana i nemoj mi se više javljati…
