RED I SAMO RED
Stojimo u redu satima i danima nešto čekamo a šta to niko ne zna ?! Čekamo da se nešto desi, dogodi a šta to niko ne zna ?! Stali smo se u neki red i čekamo a šta to niko ne zna da nam kaže ? Smestili nas negde a mi ko pokisli bez pogovora i ćutke čekamo i čekamo a dokle to niko ne zna ?!
Red i samo red to se od nas očekuje da ništa ne radimo da ćutimo i pustimo da nas…Svugde čekamo gde god da krenemo na peronu, autobuskoj stanici il aerodromu i mislimo- Šta je tu je tako mora ? Krenemo kod doktora kad tamo opet ista priča, stiska gužva i krkljanac i opet pomislimo- Tako mora, bolestan narod ?!
Od doktora svrati smo u poštu da nešto sitno podignemo i platimo zaostale račune kad tamo haos opšti majke sa malom decom dreka i frka i penzioneri sa gomilom računa Bogaraju kivni na službenike, vreme i kučiće koji se tu motaju oko nogu dok čekaju da uđu. A napolju sunce peče i udara u glavu a lada nigde da se malo skloniš, matori portir viče sa vrati- Strpljenja molim i stan te u red više vidite da je gužva…
Ne dočekasmo da red malo splasne naprotiv kao da je sve veći a ono padobranci sa strane upadaju sa uzrečicama- Samo nešto da pitam ? E kolko beše tih pitača da sam se skoro upišo od muke a ne smeš napustiti red da na kraju sam moro popustiti i nekom prepustiti bez prava na povratak u isti.
Kreno kući hoću li busom il pešaka, krenoh ovim drugim putem polako, nogu pred nogu i mislih u sebi- Red i samo red to nama treba da nas nauče redu i pameti jer mi ne nemamo red i ne znamo za red zato stante u red i čekajte svoj red ?!
