MRTVO PUVALO

14. marta 2020.

U selo dospe neki kicoš odakle ni sami ne znamo dal dođe sa one strane Tise il Begeja, tu beše već neko vreme gdi spava po štalama, čisti svinjce i timari konje..Slabo nešto progovara a odaziva se na Markić valda mu je ime Marko il šta god ? Al šta god da je radio sve je nešto polako i naopako, imao je on sto kade i trista saću a Bože što je smotan bio ko da ima dve leve noge i ruke. Sve se nešto preračunavao i domunđavao sam sa sobom gledao u nebo i znao češati i lupati po glavi ko Bože da mu nešto fali ?!

Kad ga nešto pitaju sve nešto uvrnuto odgovarao i neke čudne reči izgovarao, a u selu ga sve gledaše u belo ko daje pio tinte i sve tako…Neko iz pošte dozna da treba da dođe neki mladi učitelj iz grada jer je stari učitelj umro a dugo niko nije dolazio da uči decu ?!

Pa se neko doseti da je Markić u stvari on naš seoski uča pa ga stali ispitivati a on se nije mogao setiti imena ni odakle je došao, a u depeši koja je stigla je pisalo je još prošli mesec da je trebao doći Marko Nikolić iz Bečkereka ?! Prođoše još par dana kad neki šofer išo kamionom kroz selo pa stade da malo oduva u bircuz na koje piće ?! Dok je pio pivo priupita za našeg uču, kako se snašao..A mi ga sa čuđenjem gledamo i pitamo odakle ga zna ?! Seti se da je našeg uču ostavio pred neku rakrsnicu a on odatle do sela krenuo peške i još mu spomene kako treba da počne da radi kao učitelj u našem selu.

I tako misterija bi rešena a šta mu se desilo pri dolasku dal ga je sunce uvatilo i pao u nesvest il ga neko lupio po glavi nismo doznali, samo znamo da je naš uča došo sebi posle prespavanih tri dana i noći. Gdi se nije budio od kako se onomad ožderao u bircuzu, a život u selu se nastavi po starom i našim smotanim učom prozvanim mrtvo puvalo…