S BICIKLOM…

8. maja 2020.

Ustadoh jedno jutro baš lepa beše ta subota divan sunčan dan bez oblaka i daška vetra koji je znao duvati navek s dolme a kućerak mi beše blizu.. Pa sa bambusima u rucu i debeloj ladovini breza provodio sate vatajući bele i bandare dobre za riblju čorbu, a znalo je tu biti karaša i deverike za peći ma talandari…

Još onako bunovan sa rukom na zadnjaci grebući je noktima i mislima-Ma ko me to ogovara da mu.. Pa se lupih po njoj da prestane da tolko svrbi i stvarno prestade posle toga ?! Sedoh na šamlicu i kažem Soso da mi skuva kafu a ja sebe obradovah sa onom dudarom što je pekoh onomad..Zapalih cigaru i pomislih otići malo do bircuza ne bil nekog sreo i sazno šta ima novo u zadruzi i još što god ?!

I tako zajahoh na švapski stari bicikl što mi još baba vozio i ostavio u amanet pa krenoh širokim šorom prvo do pošte da vidim imal nekog tamo da sedi ispod starog duda i koju s nekim prozborim ?! Kad tamo stvarno Mika, Žika, Pera i Sreta razglabaju o fatanju ribe i ceni kuruza u zadruzi što smo im predali onomad i čekali novce za njih. Pa koju reč sa njima pa krenoh dalje do bircuza a tamo moj venčani kum Mika sa njegovim komšijom Duletom bistre svetsku politiku pa se od silne prepirke skoro potukli ko je u pravu ovi il oni…

A ja stadoh se smejati i naručih vina i sifon sode da pijemo i nastavimo bistriti istu dok nismo popadali sa stolica i ispijah sve sa astala do posle ručka i vreme večere nastalo, a mi videsmo da smo malko preterali pa krenuli kućama a ja na svoju stranu. Koji me očin tero očo na dolmu da se malo izduvam i ostade tamo kod breza da spavam zagrlio onaj babin bicikl da ga slučajno ne ukradu do prvih petlova. Sve me komarci izješe a vala i malko se smrzoh sreća da sam imo onaj kaput što ga poneseh izjutra..A kući kad dospeh ko da su me krave žvakale lepo me Sosa dočeka sa lavorom vode i prospe po meni da me otrezni sa umilnim glasom i lepom dobrodošlicom u svoj sokak i avliju…