ČUVAJTE SALAŠE

Tih posleratnih godina vremena behu teška i siromašne. Silne napuštene kuće od kako se selo prepolovilo u velikim racijama za partizanima i neprijateljima Nemačkog rajha gdi su komšije, braća i prijetelji odvođeni u logore.Pusti veliki i dugački šorovi i tek po koji besni ker koji su lajali za konjima mlekara Paje koji je svako jutro donosivo mleko u dućan blizu pošte i Đoke pekara koji je na biciklu sa punim cegerom išao po selu i prodavo vruć leb, kifle i perece tek izvađeni iz peći. Iz sokaka do sokaka do napuštenih salaša van sela vredni Đoka je obilazio svaki drugi dan i usput sve rasprodavo…

Ali jedan salaš je posebno voleo i morao obilaziti svaki dan gdi su živeli unuci pokojnog Srete kovača i deca njegovog kuma Pere koji je poginuo za vreme rata, a mati ih beše ostavila i otišla za nekog dođoša…Sama deca na velikom salašu su se brinula o svemu o imanju i životinjama koje su imali..

Muca, Cuca i Buca jednom drugom od uveta do uveta čuvali se i pazili na salaš koji im je deda ostavio u amanet pre nego što je umro sa par reči- Čuvajte ga..Vreme prolazilo deca postali ljudi, a braća se razišla svaki na svoju stranu…

Ostavivši najstarijom među njima Buci koji je najviše voleo da prćka oko imanja koji ga je pozlatio i sačuvao dedovinu od zaborava i navek se sećao njegovih reči- Salaš i zemlja su sve, sačuvajte ga od zaborava..

Buca beše domaćin i veliki gazda pa je počeo i turiste da dovlači na njegov vekovni salaš kada su oni postali prava atrakcija među ljubiteljima starina i seoskog života tadašnjih vremena sa svojim sinovima i unucima koji su nastavili kao čuvari jednog zaboravljenog vremena i života sa porukama njihovih predaka–Čuvajte salaše…

Autor:Goran Popnovakov 2020