NAŠE MORE
Napolju šta kasti vrelo i peče ko da smo negdi u pustinjima Afrike gori nebo i zemlja sa povremenim povetarcom severcom koji duvaše na obali našeg mora u šumarku i ladovini daleko od vodurine koja se povukla nasred srede..Slike koje nikog ne ostavljaju ravnodušnog i pitanjem gdi je sva ta voda nestala ?!
Grad koji se preselio na obale drugih mora ostavši ostale da se čvare na vrućem asfaltu i raskopanim ulicama našeg velegrada i pripremom za buduće destinacije sa piste aeroplana i zaprašioca komaraca iznad kukavičijeg i rodinih gnjezda…Grad svega i ničega, grad tolerancije i nečega, grad svađe, teranja i hapšenja, kao i grad ljubavi sexa i drugarstva..Grad zelenila, biciklova i festivala…Grad penzionera, mladih mama i novorođenih beba koje nas sve obradovaše nevinim osmesima i dečijih igrarija na obali velike i jedine reke koja nas je sve zadužila….
Autor:Goran Popnovakov 2022
