BOSTAN

9. jula 2017.

– Mito Bekrijo ustaj more treba ići na njivu da skidamo bostan evo već petlovi kuriču, viče baba svom sinu posle sinoćnog londranja.- Reko sam ti lepo onomad da imamo posla ovih dana a ti ajcaš sa onim tvojim kicošima.

Ustade Mita sav bunovan ni umio se nije kad baba,- Ajde sin te materin treba da krećemo već svanulo treba da odemo još na pijacu mater će nas čekati. I tako beše nasekli dve prikolice bostana do neka doba kad oteraše da mater prodaje. A ona već uveliko prodala jučerašnju prikolicu slatke beše ko med, a mušterije hvale da lepše nisu jele skoro i tako imaše posla celi dan kako je pazar išo sve prodaše.

Naradiše se da nisu ni fruštukovali a već podne beše visoko na nebu nalipaše se one vodurine što baba pono u balonu sva se uvrućila ali poso mora se odraditi. Srećom mater ponela slanine i luka ko da je znala da nisu fruštukovali i tako pregrme do doveče ?! Veče dospelo jedva malo seli da oduvaju kad mater- Ju Lazo ma mi ni svinje nismo namirili danas eno razvalili sve.

– Sunce ti žareno kolko sam žurio da sam zaboravio jebo me otac blentavi, ma to je sve zbog ovog kicoša njega sam budio jutros da sam zaboravio da ih namirim ?- A i ti Zoro nisi skuvala ništa za sutra, šta će mo jesti ?- A sutra nanovo na njivu ima sigurno još tri jutra da skinemo ?- Evo Lazo idem da kuvam pasulja biće za dva dana pa će mo biti mirni.