JEDAN DAN NA SELU
Čuju se prvi petlovi mati već ustala da pomuze krave, napravi fruštuk i probudi babu za posao koji ga čeka ceo dan. Deca još spavaju ne htede ih buditi jer je raspust a i nemaju šta raditi, pa ko veli nek spavaju još malo ?! Baba popi kafu i onu rakiju žureći da namiri stoku i još što god dok ne ode na njivu i posle na pijacu. Fruštkovao skoro nije ništa već mu vredna žena spremi u torbu slanine i pogače da ima za kasnije i balon vode da mu se nađe.
Mater je posle spremala kuću i kuvala ručak, deca skupljala jaja u kokošinjcu i čistila dvorište kao i brala kasjije posle fruštuka koji im je spremila. Mater ih je znala poslati u dućan po brašno i zejtin jer je sama mesila hleb i pravila kolače a nekad i palačinke kad je bila raspoložena ?! Baba po ceo dan je bio na njivi skidajući bostan a posle isti taj prodavao na pijaci ali nekad je imao sreće pa ih je znao sve prodati u letu lokalnim nakupcima koji su dobro plaćali. A naravno posle malo u bircuz sa kumom zalivali pazar ladnim špricerima, a vala znao je baba se malo dobiti i bio zdravo veseo posle toga.
Srećom bio je blage naravi pa je ženu i decu znao ljubiti i vijati po kući kolko ih je voleo. Žena ko žena znala je za njegovu slabost prema piću ali nije marila jer je bio taki i znao je doneti novce pa tako da mu nije prigovarala kad se oždere ? Uveče je uglavnom dolazio kum i drugi pajtaši iz komšiluka da se kartaju i bistre politiku a i dogovaraju za sutrašnji dan šta će raditi. Da li treba ići nekom pomoći kad su se krunili kuruzi ili pravila zabijačka to se nikad nije postavljalo pitanje da li treba nego kada ?! Pravili planovi šta sejati i šta prodati posle čekajući cenu u zadruzi ?
Komšiluk je bio zauzet svojim brigama radeći na njivama, pijaci ili šumi. Lokalni poštar nosio račune i penzije usput naslušavši se priča ko se s kim i kada švalerisao a vala znao i ožderati u bircuzu. Pa su mu derani znali ukrasti račune i spaliti u jendeku. A popa išao po kućama gde je znao svetiti vodicu i kaditi raspuštenice ili udovice kad se moralo ?!
Lokalni kovač je imao posla na pretek kujući rala, praveći sekire, motike i vile kao i potkivajući konje gde su seljani čekali i par sati uz balon vina, pušići zavijače ispred kovačnice bistreći lokalne tračeve. I tako svakim danom priča se ponavljala do dolaska zime, božića i vreme zabijački, kada se pravila salamura, džigernjače i topili čvarci do proleća i tako cele godine…Hvala na pažnji !!!
Autor:Goran Popnovakov 2017
