KREDENAC

Beše kad smo ko derani tih godina posle rata voleli svašta da jedemo jer smo navek bili gladni ko da smo od gladi pobegli ? Mati nam navek nešto pravila kad god smo nešto poželeli, makar što je bilo takvo vreme da se nije imalo ?! Krofne, razne kiflice, kolače i pite sve je to mater mesila i sve vreme ruke joj beše u brašnu po celi dan samo da nam udovolji.

Voleli smo posebno šrudle sa makom kad napravi, sa orasima i rogačom još vrele iz šporeta izvađeni još se puše kolko su vrući, a mi onako šakački navalimo po njima ko da nikad nismo jeli ? A tek bundevare kad dospeju to je tek bila posebna priča sve smo utrkivali ko će više pojesti pa nas baba posle psovao kako nismo za njega što god ostavili a njih je zdravo voleo jesti. Pa je mater morala posebno praviti tepsiju samo za našeg babu ?! A mi šta će mo opet morali koštati i od ove ture da se mater ne slučajno ne naljuti, a baba pun očin jeo pojeo dva parčeta pa je znao zaleći na kauč u kujni gdi smo svi bili i beše tandariti fest kolko je hrkao da su crepovi sa kuće padali.

A naveče znali tražiti od matere opet, pa kaže- Eno vam u kredencu ako je što god ostalo dobro ste koštali da vam ne može niko najamiti kolko možete pojesti ko da imam puk vojske a ne vas ko neke ale ste ?! Pa se onda mater zainati da nam nije htela praviti ništa danima samo da se žaželimo ? A mi makar i engeča da napravi samo da nas mine želja ? A mati ko mati šta će vidi nas sa tužnim pogledom kako je gledimo stade praviti puno vanglu krofni sa pekmezom od kajsija i šljiva da se najedemo ko niko u selu da ne možemo disati i naveče večerati valjda od želje da neće opet tolko vremena praviti.

A kad su neka slavlja to je posebna bila priča za nas jer znamo šta će biti na astalu kad dođu gosti, sitni kolači, krofne, štrudle i torte pride da ne govorimo razne đakonije pre svega toga što postavismo za goste. Tada samo bili fini kako Bog zapoveda i kako nas mati učila prvo gosti da se služe a ondak mi..I tako što god se nešto napravi mi smo znali gdi će mo naći skrivajući se od matere da nas ne vidi jer nas je znala grditi jer smo se znali nažderati pre jela pa džaba što je kuvala tolko ?! I Baba je znao onako usput da ćapi koje parče pohovanog ili ćufti pa se izgubi u bircuzu jer nije bio gladan. Godine prošle mi se poženili a onaj naš kredenac još je u životu prebacili ga u špajz u nusprostoriji, gdi zimnicu i druge začine za svinjokolj držimo. Setimo se lepih trenutaka kada je kujna mirisala na kolače, pogačice i krofne a posle tražili po kredencu ono što je mati sakrila od nas ?! Hvala na pažnji…

Autor:Goran Popnovakov 2017