ŽUĆA

Imali smo ko derani kera malog jazavičara po imenu Žuća kojeg smo dobili od prvog komšije kada im se kuja oštenila sa desetak kučića sa kojima nisu znali šta će ? Pa su delili po komšiluku jer im nisu trebali a već imali čopor koji su sve živo izrovali tražeći pacove i miševe po celoj avliji ?! Naša kuja je crkla od starosti a baš nam je trebao jedan za avliju i kuću da čuva kad neko naiđe da nam javi ? Beše proleće kad smo ga dobili ja tek kreno u peti a brat završavo sedmi razred tih srećnih godina našeg detinjstva.

Svega smo u kući imali, na astalu, pun špajz svega i pun obor svinja, čardaci puni kuruzom i nova mehanizacija koje smo dobili na kredit. Imali smo deset hektara zemlje koje je pokojni deda radio još pre rata koju je kupio od prvog komšije Atile koji je sve rasprodo pa otišo za Ameriku kod nekog svog rođaka koji je živeo već dvadeset godina tamo ? I tako dobismo tog našeg Žuću koji je bio pravi stođavo šta taj nije radio po avliji kad je malo narasto ? Celu nam avliju bese iskopo vijajući pacove, miševe, ježeve i mačke. A kosti i druge rane gdi god je stigao zakopati da se i ne govori ? Voleo dočekivati goste i svog omiljenog poštara Jocu kojeg je usput dvared trired malo za čakšire znao ćapiti. Ali  to nije bio ugriz nego već kao neko češanje zubima, tako da se niko nije znao naljutiti jer je posle toga bio tolko umiljat za ne prepoznati.

Konje i druge ljude sa ulice znao vijati kad izleti iz avlije na šor pa sa naše strane sokaka niko nije smeo prolaziti da ih slučajno ne povija. Jednom je bio zdravo nadero kad je neki lovac prolazio sa svojim kerovima pored kuće a on izleti na njih, pa stade lajati, kad ga ščepaše da je jedva živu glavu izvuko. Posle toga je bio manji od makovog zrna niti je lajo niti vijao po komšiluku druge kerove ni konje. Sakrivao se po šupama i čardacima ko neka mačka slabo je nešto i jeo a već beše zašo u neke svoje godine kad je i crko pored svinjca. Da l je nešto pojeo ili od starosti nismo doznali ali nam je bilo zdravo žao ? Navikli smo na njega jer je bio deo porodice bez koga nebi prošao dan a da nešto novo ne napravi ? Kao kad je navato pacova beše ko neka mačka velik kad ga je dovuko do ulaznih vrata da smo se bili baš uplašili kad smo ga videli. Ili kad su svinje iz svinjca izletili na ulicu da ih je on sam dotero nazad i naravno druge kerove terao iz avlije kad slučajno zalutaju.

Imali smo i posle druge kerove ali niko beše ko on što imasmo, imam negde i na slici njega al baš uz očin ne mogu naći da vidite kakav je to bio jazavičar takav se retko nalazi ?! Hvala na pažnji..

Autor:Goran Popnovakov 2017