COCA I BOCA
Beše u selu bračni par koji su imali skladan brak sa puno dece sreće i radosti u porodici sa puno koječega na velikom imanju i gdi su živeli svojim životima u zdravlju i veselju. Kojem je Boci deda ostavio za života jer mu je baba još kao deranu umro i njega odranili deda i baba a mati se preudala i ostavila njima. Boca mu špicnamet a pravo ime Bogdan koje dobi još kao deran kad je išao da krade jaja kod dede Ise i kad je preskako tarabu nabo se na ekser tako jako da je mesec dana bio u krevetu jer nije mogo na nogu stati..
U selu ga prozvaše Jocin Boca to mu beše babino ime koje dobi nesrećnim slučajem a nešto se nije najo tih jaja tada jer je usput sve pogubio begajući od deda Isinog terijera..Kad je dospeo na zanat kojeg ga posla deda u velikom gradu gdi je bio odličan učenik, a posle dobi i zaposlenje u fabrici koje su prozvodili delove za kola.
Na stanici dok je čekao autobus za kući posle posla vidi jedno usamljeno čeljade priđe i priupita je za ime a ona mu reče- Ja sam Coca iz Žablja, a on ni pet ni šest a ja sam Boca iz Čuruga i to je bila ljubav na prvi pogled. A pravo ime joj beše Svetlana i ona beše dobi svoj špicnamet od svoje rođene sestre. Jer je kao mala samo tražila mleka da pije a ona posle vikala za njom- Coco, Coco oćeš li mleka piti i sve tako je čikala do devojačkih dana a špicnamet ostade.
Visoka i tanana sa plavim očima i svojih sedamnaest godina je baš zapala za oku Boci koji je bio visok, sa crnom kosom i svojih dvadeset godina delovao veoma ozbiljno i sigurno u Cocinim očima. Viđali su se i poslastičarnicama i pekarama blizu autobuske stanice kad kod su mogli, a nije dugo ni prošlo od kako je završila školu i napunila osamnaest godina stvar je bila rešena a njen baba aminovao..Dobili su u miraz par jutara zemlje, traktor, čak i kola koje je deda uplatio da imaju za početak svog bračnog života.
U selu nije bilo čestitih ni vrednijih ljudi od njih koji su svojim radom i zalaganjem spremili svoju decu za težak život koji je bio pred njima, a njihovi najmiliji sretni beše što su im pomogli u svemu tome..Vreme prolazi pa i za Cocu i Bocu koji su dočekali i unuke i mirno proživiše starost kao najsretniji par koji živeše u selu. Beše jednom jedna Coca i jedan Boca ?!
