SREĆA PRATI HRABRE
Stara izreka koja označava avanturiste, ljude željni promena, slobode i nesputane slobode življenja svakog pojedinca koji je spreman na takav život. Pun opasnosti i nesigurne budućnosti. Jedan od tih ljudi je bio i čovek koji je bio učesnik ratova, avanturista. Putopisac, čovek sklon nasilju, prošao sito i rešeto s početkom onog veka. Marko Krstić sin jedinac lokalnog trgovca koji je svoj život dao za svog prvenca. Dao na studije u Peštu da izuči tehničke nauke i od njega napravi poštovanog i cenjenog čoveka.
Marko Krstić je bio prevrtljiv, sklon promenu mišljenja i delovao samo onda kada je njemu odgovaralo. Ali je ipak poslušao svog oca da studije završi jer je znao da to donosi samo korist i poštovanje u društvu. Otac je imao planove za njega posle završetka studija, da ga oženi i zaposli makar kao činovnika u opštini ?!
Kako sudbina ima neke čudne puteve tako je i Marko krenuo svojim. Čuo je da se naseljavaju veliki predeli Amerike obećane zemlje i da bi mogao kao dobar poznavalac jezika i škole koju je završio uspeti u nepoznatom svetu. Otišao je u neizvesnu budućnost sa koferom u ruci, brodom preko velike bare. Ostavio sve za sobom, svoje roditelje za željom da bude neko i nešto.
I naravno uspeo jer sreća prati hrabre kako je to neko lepo rekao. Radio svakojake poslove. Na dokovima istovarajući brodove, borio se u uličnim tučama i kockao samo da bi preživeo težak život. Slučajno je na jednom hotelu video oglas za posao gde su bili traženi radnici svih profila.
Vlasnik hotela je bio stari kopač zlata koji se obogatio pronalaskom zlatne žile i nekim drugim stvarima koje je radio. Majk Tompson ga je zaposlio kao telefonista da se javlja i prima goste na recepciji hotela. Tokom vremena je upoznao razne fele ljudi koji su tu obitavali od lokalnih mafijaša do gradonačelnika i drugih uticajnih ljudi koju su nešto značili u velikom gradu.
U isto vreme ga je uhvatio i prvi svetski rat koji buknuo u Evropi, a vojska Amerike tražila ljude skloni avanturi i ljude za front. On kao čovek sklon uzbuđenju i opasnosti, prijavio se kao vojnik a očekivao je da dobije državljanstvo tim činom. Dolaskom u Evropu svuda ga je bilo po celom frontu. Čak je bio i ranjen u jednom napadu Nemaca pred sam kraj rata. Samim tim ranjavanjem je dobio i orden za hrabrost i državljanstvo koje je željno iščekivao.
Zaželeo se svojih roditelja koje nije video desetak godina, tako da se dvadesetih godina vratio u svoj rodni kraj koji je pretrpeo mnoge promene posle rata. Srušene kuće, ljudi raseljeni po celoj državi kao i siromašno koje je vladalo. Čak i tih godina kada je on odlazio bilo je strašno a sad ga je dočekao samo čemer, jad i napuštene kuće kao i samu nejač. Dolaskom dočekala ga je majka, otac je u međuvremenu umro. Radnja koja je radila dobro ostala je bez svojih starih kupaca i posla koji je cvetao pre rata. Predložio je da se presele u Ameriku jer za njih ovde nema ništa što bi ih zadržalo ?!
Majka teškim srcem pristade. Marko Krstić je sa svojom majkom nastavio svoj život u centru Čikaga. Gde je puno ljudi sa balkana došlo pre i posle rata u potrazi za boljim životom. Otvorio je radnju mešovite robe koju je njegov otac radio toliko godina. Da bi za par godina imao desetak radnji sa istom robom koja je bila tražena. Otvorio prodavnicu tehničke robe, prodaja televizora, radia i drugih aparata koji su tek počeli da se prodaju. Imao je osećaj za te stvari kad i gde da investira.
Neke pare je uložio i na berzu koja ga je napravila bogatog čoveka ulaganjem u neke projekte vezano sa telefonom. Majka nije mogla da izdrži takav život u nepoznatom svetu i jeziku koji su svi pričali sa nekim čudnim naglascima. Toliko naroda, običaja i navika koji su okruživali svakodnevni život. Jedno jutro je našao u stolici okrenuto prozoru i sa nekim pogledom koji se gubi u daljini. Shvatio je da je bio pogrešio što se vratio nazad i poveo majku za sobom.
Koja nije mogla da shvati užurbani život na zapadu i surovi život Amerike. Nikad se više nije vratio u svoj rodni kraj. Tek njegovi unuci su se stali raspitivati o životu na uzburkanom balkanu i dokle im sežu koreni. Eto kako život ima neke čudne ispisane stranice za svakog pojedinačno koji uobličava život koji je prekratak. Hvala na pažnji i budite hrabri !!!
