MAMALJUGA

– Ajte fruštuk doziva mater decu sa avlije gdi su pomagali babi oko stoke, beše imali deset krava u štalama gdi su ih svako jutro muzli a mleko i sir prodavali u selu na pijaci pored zadruge. Baba viče iz svinjca- Šta si nam lepo pravila za fruštuk ?- Pa znaš ono što svi volemo odgovara mater.

Deca kad su čula utrčaše sa kaljevim čizmama unutra da ih jedva mater isterala na avliju da se operu i srede. Seli za astal baba uze bricu beše zdravo oštra da se možeš nasuvo brijati i stade sitno seckati slaninu, pa kobasice i kulena da im slučajno ne zasedne ko nekim bebama. A mater umesila vrućeg leba tek ispečenog u šporetu da se još pušio kad ga je otkrila ispod krpe a usput obarila i jaja. Dobro se napucali svega kad baba spomenu mater ! -Pa gdi ti je ono što svi volemo da se malo osladimo ?- Iju babo kako si ti to lepo sve sitno secko sve te milina glediti da sam zaboravila da sam kuvala mamaljuge ?!

Deca jedva dočekaše nasuli pun tanjir sa mlekom a šećera metnuli da je sve poplavilo da zubi trnu kolko beše slatko a i baba nije osto dužan. Mater sva sretna kako su se oni dobro napucali, pa spomene- Večeras repete vas opet čekaju.- E sad na poso imamo još što god da radimo ajmo deco na pijacu, mater ima svog posla. Prodaše brzo mleko i sir što izneše na pijacu, decu posla kući a baba ode na jednu s nogu u obližnji bircuz. Tamo sretnu svoje bivše pajtaše pa zaseli do poslepodne kad dospe baš dobro nabaren kući. Ručak se već davno oladio deca ručaše, a mater ni okusila nije čekajući babu da dođe iz bircuza.- Ne mogu ni da zinem idem da spavam, ti jedi nisi me trebala čekati !- Da znaš da više ni neću sve se obrusilo odgovara mater.

Ode baba malo da odmori na kauč, a mater besna što ga je tolko čekala napravi opet mamaljuge za večeru i stade ga buditi- Ajde babo da večeraš ima ono što ti voleš ? Nije ni otvorio oči kad reče- Sad ću bjuvati i otrča u klozet i vraća se posle nekog vremena. A mater mu spomenu sa vrati- Ajde da jedeš mamaljuge nije ni izgovorila do kraja kad baba opet istrča na avliju da bljuje da se sav iskido. Sav bled i oznojan uđe u kuću pa kaziva- Nemoj više mi spominjati da sam gladan nije mi dobro od same pomisli na to ?- Znam da sam usro motku, evo neću više tebe mi a prste ukrstio na rukama i stavi za leđi sa osmehom na licu ?! 

Autor:Goran Popnovakov 2018