VOLEM
Al volem kad ustanem s petlovima dok još ne progledam da se umijem sa jutarnjom ljutom, dok ne dospe kafa sa šporeta našeg starog gdi vredna Sosa donese iz šupe ne paleći vatru u kući, pa onako sa dve kašike šećera i slatkim od dunja zasladi nam početak dana. Volem moju Sosu kako je vredna i rumena gdi ja okom ona skokom ni ne pomislim šta mi treba ona to odradi to ko neka vidra ?! Donese za fruštuk iz špajza ono što ostade od zimus koja tabla slanine i ruda kulena što ne pojesmo do vaskrsa, budeći derane na toplo mleko i mamaljugu.
Volem što imam da živim za njih, učeći ih pravim vrednostima da kad porastu budu pravi ljudi. Volem što nisam sa nikim u svađi i raspravi, što me cene i poštuju komšije i rodbina takođe. Volem da pomažem svima jer ko zna ko će ti nekad trebati u životu, volem što imam na njivi, čardaku i oboru da ne kuburim.
Volem otići u bircuz da koju prozborim sa ljudima bistreći politiku i prepričavajući novosti iz sela uz koji špricer sa kumom i starim pajtašima. Otići na šlajz na pecanje i u lov u šumu na divljeg vepra praveći posle fešte sa svojim pajtašima lovcima. Volem kad se skupimo za slavu prijatelji i rodbina uz svirce veselići se i zahvaljivati Bogu što svega imamo. Volem što ću deci ostaviti što god u amanet, brinući o unucima sa svojom Sosom…
Volem što sam taki makar i na svoju štetu jebeš ga taku sam narav nasledio od svog pokojnog babe i dede koji su me učili kaki treba biti..Hvala na pažnji..
Autor:Goran Popnovakov 2018
