GLAS RAVNICE
Bilo je to jedno od onih vrelih, lepljivih popodneva tridesetih godina prošlog veka, kada je sunce pržilo ravnicu tako da se činilo da će se i nebo istopiti. Vazduh je mirisao na suvu… Nastavite sa čitanjem
1 komentar
UZ ŠPRICER
Onomad, u vreme kad se u našem srezu još uvek tačno znalo čija je njiva do čije i kad se letnji dan merio po tome koliko se puta putnička šinobusa protutnjala preko pruge,… Nastavite sa čitanjem
SAD ĆU
Kad me žena zamoli da nešto uradim, ja joj uvek kažem: — Sad ću. I stvarno mislim da ću. Samo… ne znam baš tačno kad. — Hoćeš li da izneseš smeće? — Sad… Nastavite sa čitanjem
SAMO NA PET MINUTA
U Vojvodini ne postoji „samo da svratim“. To je jedna od najvećih laži koje je čovek ikada izgovorio. „Samo da svratim“, kažeš, a već znaš da si gotov. Uđeš na kapiju. „Dobar dan!“… Nastavite sa čitanjem
PETROVDANSKI MIR
Nedelja je, i to ne obična, već petrovdanska, umivena blagom letnjom kišicom. Posle jutarnje liturgije i prazničnog komešanja, popodne donosi onaj prepoznatljivi, svečani mir. Vreli julski dan odjednom je presečen, vazduh je prodisao,… Nastavite sa čitanjem
GLASOVI IZ MAGLE
Na ivici šume i uz obalu reke stoji Maglovac, selo koje diše tišinom i strahom. Njive su široke, kukuruz i pšenica šušte pod vetrom, ali zemlja pamti ono što je u nju zakopano.… Nastavite sa čitanjem
POD KROŠNJAMA LETA
Sokak je tog leta disao punim plućima. Sunce je peklo kaldrmu, a mirisi voća širili su se iz dvorišta. Grane su se savijale pod težinom plodova, a ljudi su se okupljali kao da… Nastavite sa čitanjem
TIŠINA POVRATKA
Na pijaci je jutro počelo mirno. Tezge su bile pune jabuka, krompira, paradajza, miris bosiljka širio se kroz gužvu. Vetar je došao iznenada, podigao stolnjake, korpe, voće i povrće. Sve se vrtelo u… Nastavite sa čitanjem
VETROVI SEĆANJA
Beše jedno malo društvance koje je znalo dobro pojesti i dobro zagalamiti kad se sretnu u naletu radoznalosti i sete za starim vremenima koje su prohujale kao sa vihorom prisećali se dogodovština sa… Nastavite sa čitanjem